Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, ocenivši da je isplata dela zarade tužilji vršena prema rešenju kojim je utvrđeno da joj se za obavljanje funkcije člana Opštinskog veća isplaćuje deo plate u visini razlike između njene penzije i plate koju bi primala na toj funkciji da nije ostvarila pravo na penziju, iako je odredbom člana 202. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji je stupio na snagu 13.03.2016. godine, propisano da danom stupanja na snagu tog zakona prestaju da važe odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima, po kome se obračun zarade vršio na način kako je to tuženi učinio. Kako je tuženi tužiljinu zaradu umanjivao za visinu penzije koju je ostvarivala, to je takvom isplatom, umesto isplate celog iznosa plate, tužilji pričinjena šteta, zbog čega su tužbeni zahtevi usvojeni. Prvostepeni sud je pri tome imao u vidu da tužilja nije osporavala zakonitost rešenja o svom izboru i određivanju visine zarade koja će joj biti isplaćivana, ali je smatrao da to nije od značaja za presuđenje, s obzirom da je predmet tužbenog zahteva naknada štete, a koji zahtev nijednim zakonskim aktom nije uslovljen prethodnim iscrpljivanjem pravne zaštite u odnosu na akt kojim je takvo pravo povređeno.

Apelacioni sud u Nišu je preinačio prvostepenu presudu ocenivši da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Po mišljenju drugostepenog suda, tužilja je kao korisnik penzije izabrana da obavlja funkciju člana Opštinskog veća Opštine Prokuplje, za vreme trajanja mandata tuženi je tužilji obračunao zaradu na ime razlike između penzije koju prima i plate koju bi primala na toj funkciji da nije ostvarila pravo na penziju u skladu sa članom 42. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, koji propisuje da izbrana lica osim lica na stalnim funkcijama (sudije, javni tužioci), koja se pre izbora na funkciju ostvarila pravo na penziju imaju pravo na deo plate u visini razlike između njihove penzije i plate koju bi primali na toj funkciji da nisu ostvarili pravo na penziju. Po mišljenju Apelacionog suda odredba člana 42. Zakona o radnim odnosima u državnim organima se primenjuje i nakon donošenja Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave koji ga je zamenio, jer je članom 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br.113/17), propisano da propisi doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da se primenjuju do donošenja odgovarajućih propisa utvrđenih ovim zakonom, čime se indirektno upućuje na primenu odredbe člana 42. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br.48/91 ...21/16- dr. Zakon). Zbog toga je Apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbene zahteve.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, revizijom se osnovano ukazuje da je prilikom donošenja pobijane presude prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Tužilja je izabrana da obavlja funkciju člana Opštinskog veća Opštine Prokuplje 15.06.2018. godine, a rešenjem Komisije za kadrovska i administrativna pitanja SO Prokuplje od 03.07.2018. godine, kojim je konstatovan njen izbor, utvrđeno joj je pravo da za obavljanje funkcije člana Opštinskog veća na stalnom radu i prima deo plate u visini razlike između njene penzije i plate koju bi primala na toj funkciji da nije ostvarila pravo na penziju.

Odredbom člana 42. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br.48/91...br.21/16) bio je propisan ovakav način utvrđivanja visine zarade za izabrana lica koja su pre izbora na funkciju ostvarila pravo na penziju. Međutim, ovaj zakon je prestao da važi 01.12.2016. godine, danom stupanja na snagu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br.21/16) čijim članom 202. stav 1. je izričito propisano da danom početka primene ovog zakona, na funkcionere, službenike i nameštenike u AP i jedinicama lokalne samouprave prestaje shodna primena Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br.48/91...23/13-US). Odredbom stava 2. istog zakonskog člana propisano je da danom početka primene ovog zakona prestaje da važi odredba člana 10. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS“, br.34/01...99/14), a stavom 3. je propisano da će se prvi kadrovski plan za autonomnu pokrajinu, jedinicu lokalne samouprave, odnosno gradsku opštinu doneti istovremeno sa odlukom o budžetu za 2017. godinu. Odredbom člana 203. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, propisano je da stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. glasniku RS“, a primenjivaće se od 01.12.2016. godine, osim odredaba članova 116.-122. koji se odnose na stručno usavršavanje, kao i odredaba članova 172.-183. i člana 192. tačka 4. o žalbenoj komisiji i odredaba članova 188.-191. kojima su uređena pitanja u vezi sa ljudskim resursima, a koje se primenjuju narednog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Odredbe člana 20. koje se odnose na napredovanje i platne razrede će se primenjivati do donošenja propisa kojima će se urediti platni razredi za zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kao i odredba člana 19. stav 2. koja će se primenjivati od 01. oktobra 2016. godine. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br.113/17), članom 5. je propisano da će se podzakonska akta koja su predviđena ovim zakonom doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona, a članom 6. da će propisi doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviti da se primenjuju do donošenja odgovarajućeg propisa utvrđenog ovim zakonom, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Iz citiranih odredbi Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i Zakona o njegovim izmenama i dopunama, na nesumnjiv način proizlazi da nije produženo važenje odredbe člana 42. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, kojim je bila, kako je to napred bliže citirano, regulisana visina zarade izabranih lica koja su pre stupanja na funkiciju ostvarila pravo na penziju, s obzirom da su odredbama člana 203. izričito navedeni zakonski članovi koji će se primenjivati i nakon stupanja na snagu ovog Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, što sa članom 42. nije slučaj, te se na njega ima primeniti odredba člana 202. o prestanku njegovog važenja. Takođe se ni iz odredbi člana 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (Sl. glasnik RS“, br.113/17), suporotno mišljenju drugostepenog suda, ne može izvesti zaključak da se odredbe člana 42. Zakona o radnim odnosima u državnim organima i dalje primenjuju, s obzirom da je članom 5. tog zakona propisano da će se podzakonska akta predviđena tim zakonom doneti u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, a članom 6. da propisi doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da se primenjuju do donošenja odgovarajućeg propisa utvrđenog ovim zakonom, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, iz čega po mišljenju Vrhovnog suda sasvim jasno proizlazi da se članom 6. ne produžava važenje odredbe člana 42. prethodno važećeg Zakona o radnim odnosima u državnim organima, već da podzakonska akta i drugi propisi doneti na osnovu tog zakona nastavljaju da važe do donošenja novih podzakonskih akata i propisa.

Tužilja je izabrana na funkciju člana Opštinskog veća 15.06.2018. godine, a rešenjem donetim 03.07.2018. godine, utvrđeno je da tu funkciju obavlja na stalnom radu počev od datuma izbora, dakle, i izbor i akt o njenom izboru su doneti posle stupanja na snagu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, zbog čega su osnovani navodi revizije da na visinu tužiljine zarade nisu mogle da budu primenjene odredbe člana 42. Zakona o radnim odnosima u državnim organima koji je prestao da važi godinu i po dana pre njenog izbora, pa je pobijana drugostepena presuda ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će utvrditi da li su u Opštini Prokuplje ili kasnije Gradu Prokuplje, doneti kadrovski plan i podzakonski akti kojima je propisan način ostvarivanja i visina zarade lica izabranih za članove Opštinskog, kasnije Gradskog veća, odnosno pravilnici o platama izabranih i postavljenih funkcionera koji bi se mogli primeniti u ovom slučaju na visinu zarade na koju je tužilja imala pravo, a zatim će primenom odredaba tih propisa, umesto pogrešne primene odredbe zakona koji je prestao da važi i za koju nije produžena primena, doneti odluku o tužbenim zahtevima.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković