.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4940/2022
09.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva „Žitopek“ AD Niš, čiji je punomoćnik Irena S. Aleksić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 117/2022 od 13.09.2022. godine, u sednici veća održanoj 09.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 117/2022 od 13.09.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 117/2022 od 13.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 117/2022 od 13.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 821/2017 od 27.09.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 30.11.2021. godine, u stavu prvom izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj na ime razlike između pripadajuće i isplaćene uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada, za period od 01.03.2014. do 31.07.2014. godine, isplati iznos od ukupno 59.119,20 dinara, u pojedinačno opredeljenim mesečnim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju u smislu čl. 403. i 404. Zakona o parničnom postupku.
Polazeći od razloga zbog kojih je tužilja izjavila reviziju, Vrhovni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-dr. zakon) – u daljem tekstu: ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, pravnosnažnom presudom je odlučeno o zahtevu tužilje da joj tuženi isplati razliku zarade po osnovu prekovremenog rada, koja odluka zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, pa eventualno drugačija odluka o osnovanosti zahteva ne ukazuje nužno i na neujednačenu sudsku praksu. Imajući u vidu navedeno, predmetno pitanje prava na isplatu razlike zarade po osnovu prekovremenog rada jeste pitanje konkretnog spora, dakle, ne radi se o pravnom pitanju od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 27.03.2017. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
