Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 2793/22 od 31.08.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično preinačio presudu Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 462/2020 od 07.03.2022. godine i obavezao tuženu da tužilji na ime naknade plate za prisustvovanje sednicama školskog odbora u periodu od 19.07.2017. godine do 25.06.2019. godine, iznos od 6.806,76 dinara, sa zateznom kamatom od 01.11.2021. godine do isplate, kao i iznos od 2.195,52 dinara na ime obračunate zatezne kamate do 31.10.2021. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka tako što je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka u iznosu od 6.000,00 dinara i obavezana tužena da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 26.180,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, u preostalom, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu odluke o tužbenom zahtevu. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati iznos od 5.960,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja i tužena su blagovremeno izjavile revizije, tako što tužilja tu presudu pobija u delu kojim je njena žalba odbijena i potvrđena prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, dok tužena pravnosnažnu presudu pobija u preinačujućem delu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u preinačujućem delu, primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila član školskog odbora tužene u periodu od 15.05.2017. godine do 27.06.2019. godine, u kom periodu je prisustvovala na 27 sednica školskog odbora, koje su održane u toku trajanja rada, odnosno nastave, u prepodnevnoj smeni, u kojoj tužilja inače radi, u periodima između 09,30 časova najranije i najkasnije do 13,00 časova. U utuženom periodu, plata tužilje nije bila umanjena zbog odsustva sa rada radi prisustva sednicama školskog odbora tužene. Visina naknade plate za vreme prisustva sednicama školskog odbora utvrđena je veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, računajući prema prosečnoj visini zarade za prethodnih 12 meseci, a prema vremenu trajanja sednica školskog odbora i iznosi 6.806,76 dinara neto, bez poreza i doprinosa, dok zatezna kamata obračunata od dana dospeća plate do dana veštačenja 31.10.2021. godine iznosi 2.195,52 dinara. Sudski veštak se u svom nalazu takođe izjasnio da visina naknade plate za vreme prisustva sednicama školskog odbora, računajući prema prosečnoj visini zarade za prethodnih 12 meseci, a utvrđujući naknadu za ceo radni dan kada je održana sednica školskog odbora iznosi 54.454,09 dinara, neto, bez poreza i doprinosa, dok zatezna kamata obračunata od dana dospeća plate do dana veštačenja 31.10.2021. godine iznosi 17.564,13 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete na ime naknade za rad za vreme prisustvovanja sednicama školskog odbora u utuženom periodu, odbio, primenom odredbe člana 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (''Službeni glasnik RS'', br. 34/2001...86/2019) i člana 21. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (''Službeni glasnik RS'', br. 21/2015 – produženo važenje do 05.03.2019. godine), jer je tužilja sednicama školskog odbora tužene škole u kojoj radi prisustvovala u vreme trajanja nastave, u prepodnevnoj smeni u kojoj inače radi i izvodi nastavu, a tužena joj nije umanjivala platu u tom periodu zbog odsustva sa rada, odnosno nastave radi prisustvovanja sednicama školskog odbora, koje su inače i održavane u školi, već je tužilji u utuženom periodu isplaćivana puna plata, kao da je radila, pa po mišljenju prvostepenog suda, tužilji ne pripada pravo na naknadu plate po ovom osnovu.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu i tuženu obavezao da tužilji na ime naknade plate za prisustvovanje sednicama školskog odbora u utuženom periodu isplati iznos od 6.806,76 dinara, sa pripadajućom kamatom i iznos od 2.195,52 dinara, na ime obračunate kamate do 31.10.2021. godine, primenom odredbe člana 23. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, nalazeći da tužilji pripada naknada plate za prisustvovanje sednicama organa upravljanja kod tužene po opštem principu da svaki rad treba da se plati, pa je tužilji po tom osnovu, priznat iznos na osnovu obračuna izvršenog prema vremenu trajanja sednice, jer ona nije dokazala da je u dane kada su sednice školskog odbora održavane odsustvovala sa nastave, pa joj ne pripada naknada po jednom radnom danu, kako je ona to tužbom tražila, a imajući u vidu da naknada za rad školskog odbora nije regulisana ni jednim zakonskim aktom kojim bi bilo definisano vreme, odnosno koliko sati rada se priznaje prilikom angažovanja zaposlenih u radu školskog odbora.

Po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je, delimičnim preinačenjem prvostepene presude, pogrešno primenio materijalno pravo, a tužena osnovano na to u reviziji ukazuje.

Plate zaposlenih u javnim službama uređene su Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama (''Službeni glasnik RS'', br. 34/2001...86/2019), tako što je u odredbi člana 2.propisano da se plate zaposlenih u javnim službama utvrđuju na osnovu: osnovice za obračun plata, koeficijenta koji se množi osnovicom, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.

Na osnovu odredbe člana 21. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (''Službeni glasnik RS'', br. 21/2015), ugovoreno je da se plata isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obračunava i isplaćuje u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci u slučaju: 1) stručnog usavršavanja; 2) prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa udruženja poslodavaca, privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata u svojstvu člana; 3) učešća na radno-proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacije i drugih vidova stvaralaštva (stav 2.).

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'', br. 88/2017...129/2021), u odredbi člana 115. stav 2., propisuje da je organ upravljanja u školi školski odbor. Predsednik i članovi organa upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadležnosti, bez naknade (stav 3.).

U konkretnom slučaju, tužilja je bila član školskog odbora tužene u periodu od 15.05.2017. godine do 27.06.2019. godine, pa je prisustvovala na 27 sednica školskog odbora, koje su održavane u toku trajanja rada, u prepodnevnoj smeni u kojoj tužilja radi, a tužena tužilji platu nije umanjila zbog odsustva sa rada, odnosno nastave radi prisustva sednicama školskog odbora, već joj je u utuženom periodu isplaćena puna plata. Naknada plate se isplaćuje umesto plate, a ne kumulativno sa platom. Tužilji je u utuženom periodu plata isplaćena u punom iznosu, pa bi ona predmetnom isplatom na osnovu pobijane odluke, istovremeno ostvarila i platu i naknadu plate, što je protivno odredbi člana 114. Zakona o radu, kojom je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa i protivno odredbi člana 115. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim je propisano da predsednik i članovi organa upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadležnosti bez naknade.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je drugostepenu presudu preinačio u preinačujućem delu, kao i odluku o troškovima, imajući u vidu da je prvostepeni sud, pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete na ime naknade za rad za prisustvovanje na sednicama školskog odbora, u utuženom periodu odbio, i tužilju obavezao da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka, u smislu odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužilje izjavljene protiv dela pravnosnažne presude kojom je njena žalba odbijena i potvrđena prvostepena presuda u delu u kojem je tužbeni zahtev tužilje odbijen, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da njena revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti spora dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog Zakona, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 01.07.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 66.654,09 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić