Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 - drugi zakona) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku, tužilac je stupio na funkciju i obavlja dužnost sudije u Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici dana ...2012. godine. Počev od 01.02.2014. godine tužilac je živeo u ... na osnovu ugovora o zakupu stana i plaćao je mesečno zakupninu od 150 evra do 01.09.2017. godine, kada je njegova supruga kupila stan. Tužilac se 11.02.2014. godine obratio Osnovnom sudu u Staroj Pazovi zahtevom za naknadu troškova smeštaja i nastavak isplate utvrđenih troškova prevoza radi posete porodici, u kome je naveo da je 01.01.2014. godine upućen na rad iz Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici u Osnovni sud u Staroj Pazovi, gde obavlja dužnost sudije. O tom zahtevu Osnovni sud u Staroj Pazovi nije odlučio. Cena jednokrevetne sobe u skladu sa potvrdom hotela „Vila Sunce“ iz Stare Pazove iznosi 3.610,00 dinara za jednu noć.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je na osnovu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima u vezi člana 3. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima, usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Drugostepeni sud je preinačio presudu prvostepenog suda i odbio tužbeni zahtev tužioca, nalazeći da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Naime, u konkretnom slučaju se tužilac pisanim putem, dana 11.02.2014. godine, obratio v.f. predsednika Osnovnog suda u Staroj Pazovi zahtevom za naknadu troškova smeštaja. Međutim, shodno pravilu o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, tužilac nije dostavio odgovor nadležnog rukovodioca po podnetom zahtevu, niti je dokazao da je zbog „ćutanja administracije“ pokrenuo upravni spor, pa, prema oceni drugostepenog suda, u situaciji kada mu nije priznato pravo na naknadu po ovom osnovu on ne može sa uspehom tražiti isplatu po tom osnovu. U pobijanoj presudi je konstatovao i da o zakonitosti pojedinačnog akta kojim je odlučeno o pravu izabranog i postavljenog lica ne odlučuje sud opšte nadležnosti, već Upravni sud po tužbi u upravnom sporu, a da propisani postupak sadrži i pravo na pravno sredstvo u slučaju tzv. „ćutanja uprave“, prema odredbama čl. 15. i 19. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09). Zaključio je da je u parnici sud jedino nadležan da odlučuje o zahtevu za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, a po osnovu odgovornosti pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ ukoliko je isplatu troškova stanovanja utvrđenog pojedinačnim konačnim i pravnosnažnim aktom tužena neosnovano obustavila ili neredovno vršila.

Osnovano se, prema stanovištu Vrhovnog suda, revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema odredbi člana 11. Zakona o sudijama ( „Službeni glasnik RS“, broj 116/08 ... 40/15, 63/15 – Odluka US, 106/15, 63/16 – Odluka US, 47/17, 76/21 ), sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Prema članu 3. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 44/2008-2. prečišćen tekst, 78/2012-izmene) izabrano lice ili postavljeno lice u državnom organu koje nema rešeno stambeno pitanje u mestu u kome radi, a kome nije dat na korišćenje službeni stan niti mu je na drugi način obezbeđen smeštaj, ima pravo na naknadu troškova smeštaja u visini razlike između stvarnih troškova smeštaja i visine troškova koje bi imalo da koristi odgovarajući službeni stan. Stvarni troškovi smeštaja priznaju se najviše do cene prenoćišta u hotelu druge kategorije (četiri zvezdice).

Odredbama Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, broj 116/08 ... 40/15, 63/15 – Odluka US, 106/15, 63/16 – Odluka US, 47/17, 76/21) koji se primenjuje u konkretnom slučaju, nisu bila posebno uređena pitanja koja se odnose na vrste naknade i drugih primanja na koje sudija ima pravo u toku obavljanja sudijske funkcije, već ova prava, prema odredbi člana 11. navedenog zakona, sudije ostvaruju u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa. Pravo na naknadu troškova smeštaja izabranog lica ili postavljenog lica u državnom organu, pa i sudije, kao i uslovi za ostvarivanje tog prava, propisani su odredbom člana 3. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima.

Sledom navedenog, u konkretnom slučaju se ne rešava o određenom pravu u kakvoj upravnoj stvari, pa se ne može kao pravno utemeljeno prihvatiti zaključivanje drugostepenog suda u pobijanoj presudi da o tom pravu ne odlučuje sud opšte nadležnosti, već Upravni sud po tužbi u upravnom sporu, a koji postupak u odredbama čl. 15. i 19. Zakona o upravni sporovima poznaje i institut „Ćutanje uprave“.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će uvažavajući napred izneto stanovište, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilnom primenom materijalnog prava, doneti novu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković