.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4960/2022
22.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1658/22 od 17.06.2022. godine, u sednici održanoj 22.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1658/22 od 17.06.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1658/22 od 17.06.2022. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2997/21 od 29.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati iznos od 54.344,00 dinara na ime neisplaćene jubilarne nagrade, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postpuka plati 69.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1658/22 od 17.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP.
Tužena je podnela odgovor na reviziju, u kome je istakla zahtev za naknadu troškova za sastav tog odgovora.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. U ovom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, člana 120. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18) i člana 44. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, br. 25/15 ... 34/18), jer se jubilarna nagrada isplaćuje zaposlenom u slučaju kada ostvari određeni broj godina rada kod poslodavca, što znači da pravo na jubilarnu nagradu zaosleni ostvaruje radom u radnom odnosu, što ovde nije slučaj. Naime, tužilac nakon preuzimanja iz privremenih institucija na Kosovu i Metohiji na rad u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija počev od 15.05.2008. godine nije radio, jer je ostao neraspoređen, pa kako tužilac nije radno angažovan, to sledi da nije u mogućnosti da ostvari pravo na jubilarnu nagradu, s obzirom da Poseban kolektivni ugovor za državne organe to pravo predviđa za godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, a tužilac, od dana preuzimanja 15.05.2008. godine nije radio.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i način presuđenja, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je pobijana odluka u skladu sa pravnim shvatanjima i praksom revizijskog suda, te da je sudska praksa u pogledu odlučivanja o ovoj vrsti tužbenog zahteva ujednačena, kao i da iz navedenih razloga i u slučaju prihvatanja da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, ishod postupka ne bi bio drugačiji, odnosno povoljniji za tužioca.
Sa napred navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3. ZPP).
Prema članu 403. stav 3. ZPP, reviizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 20.05.2019. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude u iznosu od 54.344,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sa kojih razloga revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, sa kojih razloga je na osnovu člana 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
