Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Dobrile Strajina, Marine Milanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Marko Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, VP ... ..., koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1161/20 od 01.12.2020. godine, u sednici veća održanoj 19.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1161/20 od 01.12.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1161/20 od 01.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 465/18 od 23.01.2020. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 300.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 150.000,00 dinara i za umanjenje opšte životne aktivnosti iznos od 120.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 23.01.2019. godine, kao dana donošenja presude, do isplate, u roku od 8 dana od pravnosnažnosti presude, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti isplati preko dosuđenog iznosa od 120.000,00 dinara a do traženog od 150.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu u iznosu od 21.140,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.04.2016. godine do isplate, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu plati troškove parničnog postupka u iznosu od 147.920,00 dinara, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude, što ako ne učini u roku dužna je da plati i zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1161/20 od 01.12.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke u odnosu na dosuđenu novčanu naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah i pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i u stavu drugom izreke, a žalba tužene u ovom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke koji se odnosi na dosuđenu novčanu naknadu za pretrpljene fizičke bolove, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.01.2019. godine do isplate, u roku od 8 dana od prijema presude, dok je tužbeni zahtev tužioca preko ovako dosuđenog, do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 300.000,00 dinara, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 115.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 77.500,00 dinara od dana izvršnosti presude do isplate, u roku od 8 dana od dana prijema presude.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa u pogledu primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, u cilju ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, niti je tužilac o tome priložio odgovarajuće presude.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 23.05.2018. godine, a pobijeni deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić