U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Blagojević Danilović, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara“ iz Beograda, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 975/20 od 08.09.2021. godine, u sednici održanoj 06.09.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 975/20 od 08.09.2021. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1141/18 od 25.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud poništi kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa kojim je konstatovano da tužiocu prestaje radni odnos zasnovan ugovorom o radu od 11.11.2008. godine, zavedeno kod tuženog dana 17.11.2008. godine, pod brojem .., sa svim pripadajućim aneksima zbog povrede radne obaveze, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da tužioca vrati na rad na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 975/20 od 08.09.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da ga vrati na rad i u stavu trećem izreke i u tom delu žalba tužioca je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke i odbačena tužba tužioca u delu zahteva kojim je tražio da se obaveže tuženi da ga vrati na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu od 17.11.2008. godine, sa pripadajućim aneksima, na radnom mestu ..., odseka ..., službe za ... . Osporenim rešenjem tuženog od 26.01.2018. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povreda radnih obaveza, odnosno zato što je nesavesno i nemarno izvršavao svoje radne dužnosti i obaveze. Tužiocu je stavljeno na teret da je dana ...2017. godine, obavljajući poslove svog radog mesta, intravenski aplikovao lek „Buskopan“ pogrešnom pacijentu bez prethodne provere identiteta pacijenta, a nakon neželjenog događaja isti nije blagovremeno prijavio i obavestio nadležnog lekara. Tuženi je zaključio da mu je ovakvim postupanjem tužioca narušen ugled i da njegove radnje sadrže sve elemente bića povrede radnih obaveza, te je doneo osporeno rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu shodno članu 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu, u vezi člana 13. stav 1. tačka 1. i 29. Ugovora o radu i člana 3. stav 1. tačka 10, 11, 24. i 27. Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih kod tuženog i tačka 3.15 Procedure registrovanja neželjenih događaja kod pacijenata.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni sud je ocenio da razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani, te da su sudovi pravilno ocenili da opisano ponašanje tužioca prilikom obavljanja posla, predstavlja povredu radne obaveze propisanu odredbama Zakona o radu, ugovora o radu i opštim aktima tuženog, iz kojih razloga su pravilno odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako neavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, ili ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Odredbom člana 3. Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti zaposlenih kod tuženog, propisano je da su povrede radnih obaveza, zbog kojih poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, neizvršavanje ili nesavesno, nemarno i neblagovremeno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza (tačka 10), propuštanje radnje čime se ometa ili onemogućava proces rada ili upravljanja (tačka 11), nestručno ili nesavesno obavljanje poslova čime se poslodavcu nanosi materijalna štete ili šteta ugledu poslodavca (tačka 24), nedostavljanje isprava i podataka na zahtev ovlašćenog lica kod poslodavca (tačka 27).

Odredbom člana 3. Procedure registrovanja neželjenih događaja kod pacijenata predviđen je opis procesa rada tako da su svi zaposleni upoznati sa definicijom neželjenih događaja, vrstama neželjenih događaja koji podležu prijavljivanju, kao i sa samim postupkom prijavljivanja neželjenih događaja (tačka 3.1), kao i da se neprijavljivanje neželjenih događaja i neželjenih reakcija na lek smatra povredom radne dužnosti (tačka 3.15).

Saglasno navedenim odredbama, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako zaposleni učini povredu radne obaveze, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca. Polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, kao i razloga na kojima je zasnovano osporeno rešenje o otkazu, po oceni Vrhovnog suda postojali su opravdani razlozi da se tužiocu otkaže ugovor o radu zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza. U konkretnom slučaju, tužilac je spornom prilikom obavljajući poslove svog radnog mesta pogrešno aplikovao lek „Buskopan“ pacijentkinji BB, a da prethodno nije proverio identitet pacijenta pitanjem za ime i prezime, a zatim nakon neželjenog događaja isti nije prijavio popunjavanjem obrasca i obaveštavanjem nadležnog lekara, a na šta je bio obavezan Pocedurom identifikacije pacijenta u zdravstvenoj ustanovi, Procedurom registrovanja neželjenih događaja kod pacijenata i Procedurom identifikacije, analize i korekcije neželjenih događaja kod tuženog, sa čijim sadržajem (pomenutih akata tuženog) je tužilac bio upoznat. Prema navedenim aktima identifikacija pacijenata vrši se od trenutka kada pacijent zatraži medicinsku uslugu, tokom hospitalizacije, pre izvođenja dijagnostičkih i terapijskih procedura, pa sve do otpusta iz zdravstvene ustanove. Tužilac se po nastupanju neželjenog događaja ponašao suprotno predviđenim pravilima procedure i navedeni događaj nije blagovremeno prijavio popunjavanjem obrasca za prijavljivanje neželjenih događaja u delovima koji se odnose na konkretan događaj, budući da je imao neposredna saznanja o svim okolnostima slučaja.

Suprotno navodima revizije, kad se steknu zakonski razlozi za otkaz, diskreciono je pravo poslodavca da odluči hoće li zaposlenom da otkaže ugovor o radu, pa na pravilnost osporenog rešenja tuženog ne utiču navodi revizije da drugi zaposleni povodom istog događaja nisu snosili nikakve posledice, te da je takvim postupanjem tuženog u konkretnom slučaju pokazan animozitet prema tužiocu.

Suprotno navodima revizije, Procedurom registrovanja neželjenih događaja kod pacijenata u članu 1. stavom 3. predviđeno je da se područje primene ove procedure odnosi na postupke zaposlenih u svim klinikama, bolnicama i službama, koji su uključeni u proces lečenja i negovanja, dijagnostike i transfera pacijenta kod tuženog, stavom 4. da je procedurom obuhvaćen rad doktora medicine, medicinskih sestara/tehničara, rad rukovodioca organizacione jedinice, rad administrativnih radnika i saradnika u Službi plana i analize, kao i rad više medicinske sestre, na nivou Komisije za unapređenje kvaliteta rada, a stavom 9. predviđene su vrste neželjenih događaja, pa između ostalog, i pogrešna identifikacija pacijenta (pogrešna etiketa ili uzorak uzet od pogrešnog pacijenta, pogrešnom pacijentu napisan recept ili ordinirani lek, pogrešnom pacijentu napisan nalog ili ordinirana transfuzija...), kao i pogrešno dati lekovi i drugi neželjeni događaji, dok je Procedurom identifikacije pacijenta u članu 3. tačka 3.6 predviđeno da prilikom uzimanja laboratorijskih uzoraka ili izvođenja nekih dijagnostičkih procedura je potrebno ponovo proveriti identitet pacijenta pitanjem za ime i prezime, a članom 4. iste procedure, da su za sprovođenje ove procedure odgovorni lekari, medicinske sestre – tehničari i administrativni radnici. Imajući u vidu navedene akte tuženog (sa kojima su upoznati svi zaposleni, pa i tužilac), pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja se ogleda u nemarnom i nesavesnom postupanju prilikom obavljanja posla, te nepostupanju po navedenim procedurama, pa ne stoje navodi revizije da je prilikom donošenja pobijanih presuda došlo do pogrešne primene materijalnog prava.

Kako je neosnovan tužbeni zahtev za poništaj otkaza ugovora o radu, to je pravilno odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Iz navedenih razloga, s obzirom da se ostalim navodima revizije osporava utvrđeno činjenično stanje, a što ne može biti revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, jer po ovom pravnom leku tužilac nije uspeo.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić