U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Ksenija Isailović advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za životno osiguranje „Merkur osiguranje“ a.d.o. Beograd iz Novog Beograda, čiji je punomoćnik Tanja Stanišić advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1501/2018 od 21.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1501/2018 od 21.06.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1009/14 od 19.10.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu broj ...-...-.../... od 13.08.2014. godine donetog od strane izvršnog direktora tuženog kao nezakonito. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi štetu u iznosu od šest zarada, u visini od 290.376,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja presude pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 248.250,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1501/2018 od 21.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1090/14 od 19.10.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, a stavom trećim zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se i na odredbu člana 404. ZPP.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ZPP, pa nema ni povrede člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od 2013. godine bio zaposlen kod tuženog na određeno vreme po dva sukcesivno zaključena ugovora o radu u trajanju od po 6 meseci. Po isteku roka na koji je zaključio ugovor o radu na određeno vreme, tužilac je nastavio rad na poslovima ... u ... koji je obavljao do tada, pa mu je tuženi, s pozivom na obim posla, ponudio zaključenje novog ugovora o radu na određeno vreme, što je tužilac odbio, pa su parnične stranke dana 03.03.2014. godine zaključile ugovor o radu na neodređeno vreme, kojim je tužiocu povereno obavljanje poslova ... u ... . Tužilac je upućen na korišćenje godišnjeg odmora za 2013. godinu, koji je koristio u periodu od 09.04.2014. godine do 12.05.2014. godine, a potom i na korišćenje godišnjeg odmora za 2014. godinu, koji je koristio u periodu od 14.05.2014. godine do 16.09.2014. godine. Po povratku sa godišnjeg odmora tuženi poslodavac je tužiocu ponudio sporazumni raskid ugovora o radu koji tužilac nije prihvatio. Rešenjem koje je predmet spora od 13.08.2014. godine tužiocu je, uz isplatu otpremnine, otkazan ugovor o radu jer je usled ekonomskih i organizacionih promena (smanjenja obima posla) prestala potreba za obavljanjem poslova na radnom mestu ... u ... . Prema razlozima datim u obrazloženju rešenja, tuženi poslodavac je dana 05.08.2014. godine doneo Odluku o izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, koja je objavljena na oglasnoj tabli društva dana 05.08.2014. godine, a stupila na snagu dana 13.08.2014. godine. Ovom odlukom je konstatovano da je projekat razvoja ... zapao u velike probleme, da su ostvareni rezultati u 2014. godini daleko ispod planiranih, da je u januaru 2014. godine poslodavac imao 15 zaposlenih izvršilaca na poslovima agenta ..., a u junu i julu 8 izvršilaca, da je u skladu sa planom razvoja poslodavac predvideo porast izvršilaca na poslovima agenta u ..., zbog čega je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova bilo predviđeno 5 izvršilaca na poslovima ... u ..., ali da je radni odnos zasnovan samo sa jednim izvršiocem, tužiocem u ovoj parnici, jer nije bilo potrebe za povećanjem broja izvršilaca. Kako je značajno umanjenjen obim posla na poziciji agenta ..., koja je direktno povezana i od koje zavisi potreba za obavljanjem poslova na poziciji ... ..., doneta je odluka o ukidanju radnog mesta ... u ... jer je ekonomski neisplativo da za 8 agenata ... postoji .... Tužilac je bio jedini izvršilac na tim poslovima koji su ukinuti izmenom akta o sistematizaciji od 05.08.2014. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su, pravilno primenjujući odredbu člana 179. stav 5. tačka 1. i člana 189. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 75/14), odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu koji je predmet spora.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, Pravilnikom o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog ukinuti su poslovi ... .... koje je tužilac obavljao, a po stupanju na snagu tog akta tužiocu je osporenim rešenjem otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, uz isplatu otpremnine, zbog čega je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu.

Neosnovani su navodi u reviziji tužioca da je tužilac u toku trajanja prvostepenog postupka istakao činjenicu da je u vreme donošenja osporenog rešenja tuženi imao upražnjeno radno mesto, i to kroz navode iz podneska od 12.01.2017. godine, da je poslodavac mogao da rasporedi tužioca aneksom na neko od postojećih radnih mesta, te da je imao dovoljan broj upražnjenih radnih mesta u ... po Pravilniku od 31.03.2014. godine na koje je mogao da rasporedi tužioca. Naime, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac nije zasnovao tužbeni zahtev na činjeničnim navodima da je u vreme donošenja osporenog rešenja tuženi poslodavac imao upražnjeno drugo odgovarajuće radno mesto, već da je postupak donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavac sproveo na nezakonit način na štetu tužioca, te da tokom postupka tužilac nije osporio činjenične navode u osporenom rešenju (da je tokom aprila i maja 2014. godine smanjen broj izvršilaca na poslovima agenta prodaje), te da ovi navodi u žalbi predstavljaju nove činjenice koje stranka ne može da istakne u žalbi. Osim toga, po nalaženju ovog suda, navodi iz podneska od 12.01.2017. godine, na koje se tužilac i u reviziji poziva, ne ukazuju da se upravo tim navodima tužilac u toku prvostepenog postupka pozvao na činjenicu da je tuženi imao upražnjeno drugo odgovarajuće radno mesto.

Neosnovani su i navodi u reviziji tužioca da pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu ne sadrži otkazni rok, što ga čini nezakonitim.

Odredbom člana 185. stav 5. Zakona o radu propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok. U konkretnom slučaju, otkazni rok u slučaju otkaza datog od strane poslodavca propisan je samo odredbom člana 189. Zakona o radu, u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz razloga koji se odnose na neostvarivanje potrebnih rezulatata rada, odnosno nedostatka potrebnog znanja i sposobnosti, u smislu člana 179. stav 1. tačka 1. ovog zakona, o čemu se ovde ne radi, kako je pravilno zaključio i drugostepeni sud.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je kao u izreci.

Odluka o zahtevu tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. ZPP. Troškovi tuženog za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić