U postupku nije učinjenja bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na poslovima prodavca u Sektoru prodaje u ... po ugovoru o radu od 06.09.2006. godine, sa pripadajućim aneksima, u maloprodajnom objektu postavljenom u ... (.../ kod škole ...). Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 91/09 od 21.10.2009. godine, nad pravnim licem „Futura plus“ DOO Beograd – Zemun, ovde tuženi, je pokrenut stečajni postupak i za stečajnog upravnika imenovan Budimir Mrdović iz ... . Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 223/10 od 18.01.2011. godine, usvojen je plan reorganizacije stečajnog dužnika „Futura plus“ DOO Beograd – Zemun, podnet od strane predlagača stečajnog upravnika Budimira Mrdovića. Odlukom tuženog od 18.02.2013. godine, u cilju bolje organizacije procesa rada, u postupku sprovođenja dela Plana reogranizacije kod tuženog, ukinut je i prestao sa radom na dan 11.03.2013. godine, maloprodajni objekat u kojem je tužilja radila. Rešenjem direktora tuženog od 07.03.2013. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu od 06.09.2006. godine, sa pripadajućim aneksima, zbog realizacije plana reorganizacije kod tuženog, i prestao joj je radni odnos sa 26.04.2013. godine, a tužilja je upućena da se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje kako bi regulisala sva prava u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Tužilja je primila navedeno rešenje dana 24.06.2013. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zauzeli pravno stanovište da se na sporni odnos primenjuje Zakon o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 84/04 i 85/05), koji predviđa da se stečaj obustavlja tek po okončanju sprovođenja Plana reorganizacije, te su ocenili da je u vreme donošenja predmetnog rešenja o otkazu ugovora o radu tuženi i dalje bio u stečaju koji se sprovodio po usvojenom planu reorganizacije, i da je navedeno rešenje doneto u skladu sa realizacijom usvojenog plana reorganizacije u cilju optimizacije broja zaposlenih i maloprodajnih objekata za poslovanje u svemu prema odredbama ovog zakona. Otvaranje stečaja je u smislu odredbi Zakona o stečaju otkazni razlog, pa su ocenili da je tužbeni zahtev neosnovan s obzirom na to da ovaj zakon predstavlja leh specialis u odnosu na Zakon o radu, pa se stoga u situaciji kada je nad poslodavcem otvoren stečajni postupak, imaju primeniti odredbe tog zakona i u pogledu otkazivanja ugovora o radu, a ne odredbe Zakona o radu. Kako je prema odredbama Zakona o stečajnom postupku stečaj u toku sve dok se ne sprovede usvojeni Plan reorganizacije, jer se isti tek potom obustavlja, to je i posle usvajanja Plana reorganizacije i u toku njegovog sprovođenja stečajni postupak nad tuženim bio u toku po Zakonu o stečajnom postupku, po kome se konkretni stečaj vodio, pa je stoga bilo osnova da se primene pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, koje su Zakonom o stečajnom postupku regulisane tako što je predviđeno da stečaj predstavlja otkazni razlog. Pored navedenog, racionalizacija i smanjenje broja zaposlenih je kao jedna od Zakonom o stečajnom postupku predviđenih mera reorganizacije predviđena planom reorganizacije, a lice koje je Planom reogranizacije imenovano da se stara o sprovođenju Plana reorganizacije ovlašćeno je da dok stečajni postupak traje, sprovodi usvojeni Plan reorganizacije, odnosno mere predviđene u istom planu, i da donosi rešenje o prestanku radnog odnosa, kao u konkretnom slučaju.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odlukama nižestepenih sudova pravilno je primenjeno materijalno pravo. Otkaz ugovora o radu dat je tužilji u skladu sa predviđenim Planom reorganizacije, odnosno merama iz istog, pa zato nije nezakonit.

Osporeno rešenje je doneto primenom odredbe člana 128. tačka 16. Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 i 85/05) u postupku realizacije plana reorganizacije stečajnog dužnika – tuženog usvojenog rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 233/10 od 18.01.2011. godine, kao i na osnovu odluke direktora tuženog od 18.02.2013. godine. Imajući u vidu da je u vreme donošenja osporenog rešenja bio u primeni Zakon o stečaju („Službeni glasnik RS“, br 104/09), koji u članu 207. stav 1. propisuje da će se stečajni postupci, koji su na dan početka primene ovog zakona u toku, nastaviti po propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona, kao i da je stečajni postupak nad tuženim bio u toku na dan početka primene navedenog propisa, na navedeni stečajni postupak imaju se primeniti odredbe Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 84/04 i 85/05) na koji propis se tuženi pozvao u osporenom rešenju.

Zakonom o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 i 85/05) je, između ostalog, propisano i da se ovim zakonom uređuju uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka koji obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju pod kojom se podrazumeva namirenje poverioca na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije (član 1. stavovi 1., 2. i 4), da je pokretanje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima (član 63. stav 1.), da se stečajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pisanoj formi (član 127.), kao i da je jedna od mera za reorganizaciju plan reorganizacije i otpuštanje zaposlenih (član 128. tačka 16.).

Samim tim suprotno revizijskim navodima, iako se u konkrtenom slučaju radi o sporu povodom zasnivanja, postojanja odnosno prestanka radnog odnosa primenjuje se kao lex specialis Zakon o stečajnom postupku (po kome se sprovodio stečajni postupak nad tuženom pokrenut rešenjem Privrednog suda od 21.09.2009. godine) imajući u vidu odredbu člana 207. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/09), a ne Zakon o radu. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su se pozvali na odredbe člana 207. Zakona o stečaju i odredbe člana 63. stav 1. i člana 128. stav 1. tačka 15. Zakona o stečajnom postupku, a ne na odredbe Zakona o radu. Kako je nad tuženim otvoren postupak stečaja i kako se isti sprovodio po Zakonu o stečajnom postupku, po kome stečajni postupak traje sve do sprovođenja plana reorganizacije, primenjuje se Zakon o stečajnom postupku kao leh specialis, koji u članu 63. predviđa da otvaranje postupka stečaja predstavlja otkazni razlog. Neosnovani su navodi revizije da od usvajanja plana reorganizacije tuženi nije bio u stečaju. Prema članu 133. Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 84/04 i 85/05), usvojeni Plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i stečajni dužnik, u ovom slučaju tuženi, je dužan da radnje i poslove preduzima u skladu sa usvojenim Planom reorganizacije, a što se u konkretnom slučaju odnosilo i na radno pravni status tužilje. Pravilnost pobijane presude nije dovedena u pitanje ni ostalim navodima revizije.

Pravilno je takođe postupio prvostepeni sud kada je odbacio kao nedozvoljenu tužbu tužilje u delu tužbenog zahteva kojom je tražila da se obaveže tuženi da je vrati na radno mesto prodavca, odnosno poslove koje je obavljala pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa. Ovo stoga što odlučivanje o ovom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost, s obzirom na to da raspoređivanje zaposlenih u skladu sa vrstom i stepenom stručne spreme i radnim spsoobnostima spada isključivo u nadležnost poslodavca, o kome on odlučuje u zavisnosti od potreba procesa i organizacije rada.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić