Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, sada pok. VV bio je zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme od 15.04.2002. godine, raspoređen na poslovima ... u grupi „...“, do 14.05.2013. godine kada mu je prestao radni odnos donošenjem osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline kod poslodavca, ovde tuženog, odnosno zbog nedozvoljenog ponašanja. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tuženi je VV i sindikatu tuženog blagovremeno uručio pisano upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a oni su dostavili pisano izjašnjenje na upozorenje. U upozorenju je navedeno da je imenovani učinio povredu radne obaveze – nepoštovanje radne discipline, odnosno da je njegovo ponašanje takvo da da ne može da nastavi rad kod poslodavca, te da su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu predviđeni članom 179. Zakona o radu. Navedeno je i da je od strane poslodavca VV u dva navrata bio upozoren na nepoštovanje radne discipline, odnosno ponašanja zbog kojeg se mođe otkazati ugovor o radu, kao i da navedena povreda radne obaveze predstavlja novi razlog zbog kojeg se ugovor o radu može otkazati. U postupku je utvrđeno da je zaposleni VV, kao ... u grupi „...“ kod tuženog, upućen od strane neposrednog rukovodioca da dana 01.04.2013. godine, zajedno sa GG, na mostu na ..., na ulazu u ..., ručno očisti nanose sa kolovoza, sa utovarom u kolica i odvozom, kao i da na opštinskom putu br. ... u ... ručno zakrpi udarne rupe rudbitom. Takođe je utvrđeno da su oko 12,00 časova tog dana, na poziv meštana GG, koordinator Mesne zajednice ..., DD i član Mesnog odbora ĐĐ, zatekli VV i GG kako razbijaju betonske stubove i skidaju metalne šine ograde mosta, vlasništvo „Direkcije“ Pančevo, a da pri tome za te radove nisu imali ni odobrenje, ni radni nalog. VV i GG su utovarili tri šine u poluteretno vozilo, vlasništvo tuženog, kojim vozilom su došli da obavez radni zadatak, sa namerom da iste prisvoje, ali su na zahtev DD metalne šine odneli u Mesnu zajdnicu ... . O ovom događaju VV nije obavestio neposrednog rukovodioca, već je tuženog o opisanom obavestio DD, o čemu je tuženom dostavio službenu belešku. Tužioci su pravni sledbenici sada pok. VV, koji je preminuo dana ...2016. godine. Aneksom ugovora o radu od 02.06.2011. godine br. 2/2356 regulisana su međusobna prava i obaveze zaposlenog i tuženog, tako što je, između ostalog, u članu 8. , na koju se poslodavac pozvao u pobijanom rešenju, predviđeno da poslodavac, ovde tuženi, može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, a u slučaju nepoštovanja discipline i povrede radne obaveze shodno Pravilniku i zakonu. U članu 9. navedenog Aneksa ugovora o radu propisano je da je zaposleni dužan da izvršava obaveze predviđene Pravilnikom i zakonom. Važećim Pravilnikom o radu tuženog br. 3552 od 25.05.2011. godine, u članu 17. predviđene su povrede radnih obaveza usled kojih se zaposlenom može otkazati ugovor o radu, te je, između ostalog, u tački 8. navedeno da povredu radne obaveze čini neizvršavanje odluke i naloga generalnog direktora ili naloga neposrednog rukovodioca, u tački 17. da je povreda radne obaveze ako zaposleni neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava radne dužnosti i obaveze, u tački 18. da povredu radne obaveze čini i nezakonito raspolaganje sredstvima, kao i prema tački 22. necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada. Utvrđena je sadržina pobijanog rešenja, prema kojoj je pozivom na član 8. Aneksa ugovor o radu otkazan jer je utvrđeno da je zaposleni učinio gore opisane radnjee, i da je na osnovu činjenica utvrđeno da u njegovom ponašanju ima više elemenata koji ukazuju da shodno članu 179. Zakona o radu poslodavac može da zaposlenom otkaže ugovor o radu, jer imenovani nije postupio po nalogu neposrednog rukovodioca, već je bez odobrenja krenuo da demontira ogradu na mostu, razbijao beton i vadio metalne šine, i pokušao da je odnese službenim vozilom, čime je ozbiljno narušio radnu disciplinu, te je njegovo ponašanje takvo da nemože da nastavi rad kod poslodavca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja zaključak je prvostepenog suda da je tužbeni zahtev tužilaca neosnovan polazeći od razloga za otkaz koji su sadržani u osporenom rešenju. Prvostepeni sud je zaključio da VV nije poštovao radni nalog koji mu je dao neposredni rukovodilac, odnosno da nije postupio po nalogu neposrednog rukovodioca, već da je samovlasno, bez ičijeg znanja i odobrenja, krenuo da demontira ogradu na mostu i pokušao da metalne šine sa te ograde odnese službenim vozilom tuženog, za šta takođe nije imao nikakvo odobrenje, niti nalog, čime je ozbiljno narušio radnu disciplinu, pa je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Nepoštovanjem radne obaveze i naloga za rad koji je dobio od svog neposrednog rukovodioca, VV je, po nalaženju prvostepenog suda, učinio povredu radne discipline, a tuženi je postupao shodno odredbama Zakona o radu i pre otkaza ugovora o radu dostavio je VV i sindikatu tuženog pisano upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i rok za izjašnjenje, shodno odredbama zakona. U upozorenju su navedeni osnov za davanje otkaza, činjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, kao i rok za davanje odgovora na upozorenje. Osporeno rešenje doneto je od strane ovlašćenog lica i uzeti su u obzir odgovor zaposlenog i sindikata tuženog.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kod odlučivanja o tužbenom zahtevu tužilaca.

Odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09, 32/13), koji je bio u primeni u vreme donošenja osporenog rešenja, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na ponašanje zaposlenog i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Aneksom ugovora o radu, koji su zaključili VV tuženi dana 02.06.2011. godine br. 2/2356, kojim su izvršene izmene Ugovora o radu zaposlenog od 16.05.2006. godine, članom 8. utvrđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, a u slučaju nepoštovanja radne discipline i povrede radne obaveze shodno Pravilniku i zakonu, a članom 9. stav 1. da je zaposleni dužan da izvršava obaveze predviđene Pravilnikom i zakonom.

Utvrđeno je da je sada pok. VV učinio opisane radnje razbijanja ograde mosta i vađenje iz nje metalnih šina, koje je utovario u vozilo tuženog poslodavca u nameri da ih prisvoji, kao i njegova odgovornost za njihovo činjenje, čime je izvršio povrede radne discipline, što mu je osporenim rešenjem stavljeno na teret, pa je ostvaren otkazni razlog za otkaz ugovora o radu iz člana 170. tačka 3. Zakona o radu, jer se radi o aktu nediscipline, takvom da zaposleni, s obzirom na proces rada kod tuženog u okviru koga je zaposlenom poslodavac dao radni nalog, i sve navedene okolnosti ovog slučaja, ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Drugostepeni sud je dao razloge da otkazni razlog određen članom 179. tačka 3. Zakona o radu ne iziskuje da se unapred predvide radnje nepoštovanja radne discipline, već je dovoljno da se zaposleni ponaša suprotno zahtevima iz bilo kog akta poslodavca, imajući u vidu da sadrži opštu klauzulu po kojoj svaki akt nediscipline može dovesti do otkaza, uz zahtev da ponašanje zaposlenog kojim se narušava radna disciplina bude takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, o čemu se, kod izloženog, u konkretnom slučaju radi, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi. Radi se o standardu određenog značenja, a u konkretnom slučaju utvrđeno je da se zaposleni ponašao suprotno aktu poslodavca – navedenom radnom nalogu koji je dat tužiocu u skladu sa zaključenim ugovorom o radu i to na opisani protivpravni način, što je s obzirom na proces rada kod tuženog, dovelo do nastanka otkaznog razloga.

Neosnovani su revizijski navodi da je u konkretnom slučaju otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze koja Pravilnikom o radu tuženog nije utvrđena kao razlog za otkaz ugovora o radu.

Poštovanje radne discipline ne mora biti utvrđeno kao kažnjivo ponašanje ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom ili opštim aktom poslodavca, već je za postojanje ovog otkaznog razloga dovoljno da se zaposleni ponaša na radu protivno nalogu za rad, ili očekivanom, opšteprihvatljivom ponašanju, a ne proitvpravno ili devijatno. Uz navedeno, određeni standard ponašanja zaposlenog u skladu sa radnom disciplinom određen je i članom 15. Zakona o radu, koji propisuje obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi. Svakako da je povreda radne discipline, jer je protivno opšteprihvaćenom standardu radne discipline i očekivanog ponašanja na radu, kada zaposleni umesto da obavi nalogom poverene poslove, ruši ogradu mosta i preduzme radnje da odnose delove, uz to koristeći sredstva poslodavca, i to takva povreda da ne može nastaviti sa radom kod poslodavca. Neopravdano je očekivati da aktima poslodavca svaka konkretna radnja zaposlenog mimo radne discipline, bude opisana bićem povrede u aktima poslodavca na šta su usmereni revizijski navodi.

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili isticani činjenični navodi jer se revizija po članu 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti iz tog razloga.

Kako se ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić