U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijom tužioca određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i obavljao je poslove vozača teretnog vozila preko 7 tona. Spornim rešenjem tuženog od 12.05.2017. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu zbog povrede redne obaveze, radne discipline i pravila ponašanja utvrđenih Kolektivnim ugovorom i članom 16. tačke 3, 4, 18, 21, 44, 46. i 47, član 16. stav 2. alineja 1 i 5 Ugovora o radu. Radnje koje su utvrđene kao povreda radne obaveze i nepoštovanje radne discipline tužilac je izvršio 22.03.2017. godine kada je po otpremnici od istog datuma u magacinu DP „VV“ u ... utovario 20.400 kg mineralnog đubriva i 24 džambo vreće od po 850 kg, a kod tuženog dovezao 20.160 kg mineralnog đubriva, odnosno da je nakon izvršene kontrole kod tuženog utvrđeni manjak mineralnog đubriva od 240 kg (koje je tužilac sakupio u 4 mala džaka) i koji predstavlja razliku između zaprimljenog đubriva po otpremnici i količine izmerenog đubriva na vagi tuženog, da je istog dana u dva navrata odstupio od dogovorene trase puta i vozilo zaustavio na parkingu „...“, da je kontrolom potrošnje goriva utvrđeno da nedostaje 120 litara goriva, kao i da je pregledom vido snimka zableženog kamerama „...“ utvrđeno da je naznačenog dana tužilac crevom iz kamiona kojim je upravljao istočio 60 litara goriva u 3 kanistera, koja je predao nepoznatom licu, a potom kamion sa robom ostavio na parkingu drugog privrednog društva (a način izvršenja navedenih radnji bliže je naveden u nižestepenim odlukama). Donošenju spornog rešenja prethodilo je pisano upozorenje na koje je tužilac dostavio pisano izjašnjenje od 23.03.2017. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 13/17) kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 12.05.2017. godine i za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...13/17), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, dok je članom 179. stav 3. tačka 8. istog zakona propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to, između ostalog, ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Članom 16. ugovora o radu, prediviđene su radnje koje predstavljaju povredu radne obaveze, radne discipline i pravila ponašanja kod poslodavca, a zbog kojih poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu i to: nezakonito raspolaganje sredstvima pslodavca i druge nezakonite radnje kojima se poslodavcu nanosi šteta (tačka 3), nepostupanje u skladu sa propisanim procedurama, radnim uputstvima, kriterijumima i drugim aktima u vezi sa procesima rada kod poslodavca (tačka 21), prouzrokovanje materijalne štete (tačka 44), krađa imovine i pronevera ili manjak u finasijskom i materijalnom zaduženju zaposlenog (tačka 46), i neosnovano pribavljanje materijalne koristi na radu ili u vezi saradom (tačka 47) i stavom 2. alineja 1 istog člana kojom je, između ostalog, predviđeno napuštanje radnog mesta u radno vreme i alineja 5. ponašanje zaposlenog koje je u suprotnosti sa aktom poslodavca i sva druga ponašanja koja očigledno i objektivno ometaju rad poslodavcu ili ostalim zaposlenima, organizaciju posla i radnu disciplinu.

U konkretnom slučaju utvrđeno je da je tužilac izvršio povredu radne obaveze na taj način što je 22.03.2017. godine po otpremnici od istog datuma, u magacinu DP „VV“ u ... utovario 20.400 kg mineralnog đubriva i 24 džambo vreće od po 850 kg, a kod tuženog dovezao 20.160 kg mineralnog đubriva, odnosno da je nakon izvršene kontrole kod tuženog utvrđen manjak mineralnog đubriva od 240 kg (koje je tužilac sakupio u 4 mala džaka) i koji predstavlja razliku između zaprimljenog đubriva po otpremnici i količine izmerenog đubriva na vagi tuženog, da je istog dana u dva navrata odstupio od dogovorene trase puta i vozilo zaustavio na parkingu „...“, da je kontrolom potrošnje goriva utvrđeno da nedostaje 120 litara goriva, kao i da je pregledom vido snimka zableženog kamerama „...“ utvrđeno da je naznačenog dana tužilac crevom iz kamiona kojim je upravljao istočio 60 litara goriva u 3 kanistera, koja je predao nepoznatom licu, a potom kamion sa robom ostavio na parkingu drugog privrednog društva. Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca (član 16. tačka 3) i neosnovano pribavljanje materijalne koristi na radu ili u vezi sa radom (član 16. tačka 47. ugovora o radu), kao i nepoštovanje radne discipline utvrđene odredbom člana 16. stav 2. alineja 1 i 5 ugovora o radu, koje su mu stavljene na teret, zbog čega nema uslova za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu.

Naime, neophodan uslov za postojanje otkaznog razloga zbog povrede radne obaveze je krivica zaposlenog za preduzetu protivpravnu radnju koja predstavlja biće povrede radne obaveze, a kod utvrđenog činjeničnog stanja, sledi da kod tužioca postoji krivica koja potvrđuje otkazni razlog. Kako je tužilac postupio protivno pravilima ponašanja koja je propisao poslodavac, jer je nezakonito raspolago sredstvima poslodavca rada i neosnovano pribavio materijalnu korist na radu ili u vezi sa radom na taj način što je imovinu preduzeća - gorivo iz kamiona tuženog otuđio i predao trećem licu i prisvojio 4 male vreće veštačkog đubriva, te da je ponašanje tužioca takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5, kao i nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, pa mu je osporenim rešenjem tuženog od 12.05.2017. godine zakonito prestao radni odnos. Pre otkaza ugovora o radu, tuženi poslodavac je tužioca pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu. Kako je tužiocu zakonito prestao radni odnos, to nema osnova da tužilac bude vraćen na rad kod tuženog u smislu člana 191. Zakona o radu.

Revizijskim navodima se ukazuje da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, jer su nižestepeni sudovi kao razloge za davanje otkaza ugovora o radu naveli prisvajanje tačno nabrojanih stvari koje pripadaju poslodavcu i to nafta i veštačko đubrivo, čija vrednost nije veštačenjem utvrđena, te da je veštačenje stvari izostalo i pored toga što je tužilac predlagao da veštak odgovarajuće struke proceni koliko vrede navodno prisvojene stvari, kao i da je sud trebalo da izvrši uvid u video zapis koji svedoci u toku postupka pominju i na isti se pozivaju, pa se njihovo svedočenje svodi na prepričavanje video zapisa, što ne može biti pouzdan dokaz.

Vrhovni kasacioni sud iznete revizijske navode ocenjuje neosnovanim, zato što se njima posredno ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što na osnovu člana 407. stav 2. ZPP nije dozvoljen revizijski razlog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić