U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je, rešenjem o otkazu ugovora o radu, koje je tuženi doneo pod brojem …/… dana 09.08.2018. godine, otkazan ugovor o radu broj …/…. od 01.01.2018. godine, zbog toga što nije poštovao radnu obavezu utvrđenu članom 104. stav 2. tačke 1. i 5. i stav 3. tačka 7. u vezi stava 5. Pravilnika o radu, zatim i člana 116. tačke 1, 27. i 57. Pravilnika o radu, u vezi člana 179. stav 2. tačka 1. i tačka 5. Zakona o radu, koje se ogleda u nesavesnom, aljkavom i nemarnom izvršavanju radne obaveze iz člana 104. stav 2. tačka 1. i člana 116. tačka 1. i 27. Pravilnika o radu, a po pitanju načina točenja goriva u rezervoare motornih vozila, pri čemu je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, shodno odredbi člana 104. stav 2. tačka 7. Pravilnika o radu. Prilikom točenja goriva za vozilo registarske oznake …-…, nije usuo dovoljnu količinu goriva, tako što je u rezervoar natočeno samo 52 litra, što je protivno naredbi i uputstu neposrednog rukovodioca o načinu točenja goriva. U svojoj izjavi povodom predmetnog događaja zaposleni je naveo da je sipao gorivo „do čepa“, iako je točenjem goriva neposredno posle u predmetno vozilo usuto još 9,7 litara goriva ili oko 20% od utočenog goriva. Nepravilnosti prilikom točenja goriva od strane tužioca utvrđene su i dana 24.06.2018. godine, kada je u vozilo registarske oznake ...-… sipao samo 138,6 litara tj. 37,5 litara/100 kilometara, što je daleko ispod proseka, s obzirom na okolnost da je sutradan, dana 25.06.2018. godine, u isto vozilo sipano 200 litara ili 49,4 litara na 100 kilometara pređenog puta. Zbog ovih propusta, tužiocu je dato upozorenje dana 29.06.2018. godine i ostavljen mu je rok od 7 dana da poboljša svoj rad, sa uputstvom kako to da učini. Formirana je i komisija koja je pratila rad tužioca, ali je već dana 11.07.2018. godine prilikom točenja goriva u rezerovar vozila …-…-…, ponovo učinio propust, a što se vidi iz liste utakanja, jer je sledećeg dana 12.07.2018. godine, kada je drugi zaposleni u isto to vozilo sipao gorivo, u rezervoar stalo ukupno 177 litara, što prema pređenoj kilometraži za taj dan znači da je prosečna potrošnja goriva bila 38,1 litar na 100 kilometara, a ta količina preterano odstupa od uobičajene potrošnje koja iznosi najviše 33,0 litara na 100 kilometara i posledica je nepravilnog točenja goriva u motorna vozila. Tužilac je učinio još jedan propust dana 19.07.2018. godine, tako što nije pravilno zatvorio čep od rezervoara na vozilu, a što je primećeno od strane vozača VV, koji je prijavio da se tokom vožnje oseća miris goriva. Po zaustavljanju vozila je utvrđeno da čep desnog rezervoara nije bio zavrnut, zbog čega je u krivinama i na neravnom putu došlo do izlivanja 12 litara goriva, pa je bila ugrožena sigurnost i bezbednost ljudi, imovine, kao i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju, jer je moglo da dođe do požara. Uzrok tome je nesavesno, aljkavo i nemarno obavljanje poslova od strane tužioca, na koji način je učinio povrede radne obaveze. Tužilac je pismeno upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Upozorenje je primio dana 26.07.2018. godine, kao i prethodna upozorenja od 03.04.2018. godine i 29.06.2018. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva tužioca, pošto su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu koji je, svojom krivicom, učinio povredu radne obaveze jer se ponašao suprotno pravilima propisanim Pravilnikom, procedurom i uputstvom poslodavca.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05... 13/2017), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.); ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5.). Prema članu 179. stav 3. tačka 8. istog Zakona, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pravilnik o radu tuženog, u članu 104. stav 2. tačka 1., predviđa da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu tim Pravilnikom, drugim aktima društva ili ugovorom o radu, a naročito ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze. U stavu 3. tačka 7. istog člana Pravilnika, predviđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu utvrđenu opštim aktima i posebnim aktima poslodavca i tim pravilnikom, a naročito ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. U članu 116. tačka 1. istog Pravilnika, definisano je da povrede radne obaveze obuhvataju, između ostalog, neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza, a u tački 27, kao povreda radne obaveze definisano je aljkavo i nemarno vršenje radnih obaveza i drugih postavljenih zadataka.

Postupajući suprotno navedenim pravilima tužilac je iskazao nemarno i nesavesno ponašanje tako što je, i pored upozorenja, ponavljao propuste u vezi točenja goriva na koje mu je nekoliko puta ukazivano, a što predstavlja povredu radne obaveze pravilno kvalifikovanu od strane tuženog. Zakonitost postupka i pobijanog otkaznog rešenja od strane nižestepenih sudova pravilno je cenjena na osnovu odredbi Zakona o radu, imajući u vidu da je ponašanje tužioca bilo suprotno opisu poslova njegovog radnog mesta i pravilima struke, pri čemu je on bio svestan svojih propusta u radu na koje mu je tuženi, kao poslodavac, i prethodno ukazivao. Pri donošenju spornog rešenja pravilno je primenjena odredba člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu, jer je rešenju prethodilo pismeno upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, te je tužiocu omogućeno pravo na odbranu od otkaznog razloga, zbog čega je sporno rešenje zakonito i sa stanovišta procedure propisane za njegovo donošenje. Pošto je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, sledi da je neosnovan tužiočev zahtev za reintegraciju, u smislu odredbe člana 191. Zakona o radu.

Navodima revizije tužioca o tome da je drugostepeni sud olako prešao preko utvrđenih činjenica da tuženi tokom prethodnog postupka nije prezentovao pisanu dokumentaciju u pogledu materijalnog zaduženja tužioca gorivom za točenje u rezervoare motornih vozila, već da je na osnovu iskaza saslušanih svedoka zaključio da postoje propusti u radu tužioca, osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a to nije razlog za izjavljivanje revizije, shodno odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu izloženog primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić