U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca D.M. iz S., čiji je punomoćnik J.K., advokat iz P., protiv tuženog AD Fabrika konditorskih proizvoda P. iz P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3538/13 od 14.08.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 12.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca D.M. iz S., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3538/13 od 14.08.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 146/12 od 22.08.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj 319 od 20.01.2012. godine, a tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, a stavom drugim izreke je odlučeno da će se o preostalom delu tužbenog zahteva i o troškovima postupka odlučiti docnijom presudom.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 3538/13 od 14.08.2014. godine preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom izrke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog. Na osnovu ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti od 01.08.2003. godine, raspoređen je na poslove „referent ZNR i PPZ“, a Aneksom od 30.10.2011. godine je raspoređen na poslove „referent za bezbednost i zdravlje i zaštitu od požara“. Rešenjem tuženog broj 319 od 20.01.2012. godine otkazan mu je ugovor o radu kao višku zaposlenih, sa danom 24.01.2012. godine, uz isplatu otpremnine. Utvrđeno je da je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 14.10.2011. godine bio predviđen jedan izvršilac na poslovima referenta za bezbednost i zdravlje i zaštitu od požara, na koje radno mesto je bio raspoređen tužilac, a Odlukom o izmenama ovog Pravilnika od 12.01.2012. godine je ukinuto to radno mesto. Dana 16.01.2012. godine tuženi je doneo Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih, sa spiskom od 11 zaposlenih za čijim radom je prestala potreba od ukupno 234 zaposlenih. Generalni direktor tuženog je 20.01.2012. godine uputio ponudu tužiocu u kojoj se navodi da je tužilac proglašen tehnološkim viškom na poslovima bezbednosti zaštite na radu jer je opredeljenje firme da za te poslove angažuje specijalizovane firme po osnovu ugovora o pružanju usluga. Kako tužilac poseduje svoju registrovanu firmu za pružanje tih poslova, to on ima prioritet u ponudi za zaključivanje ugovora. U pisanoj ponudi mu je ostavljen rok od sedam dana za pristup pregovorima za zaključenje ugovora, a ukoliko u tom roku se ne izjasni smatraće se da nije prihvatio ponudu. Međutim, tužilac nije odgovorio u navedenom roku niti je sa tuženim zaključio ugovor o pružanju usluga. Tuženi je 21.02.2012. godine kao naručilac usluga sa Institutom E.-e. DOO N., kao davaocem usluga, zaključio ugovor radi vođenja poslova bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara. Davalac usluga je ovlastio D.S., diplomiranog elektroinženjera sa položenim stručnim ispitom i praktičnoj osposobljenosti za obavljanje navedenih poslova, da te poslove bezbednosti i zdravlja na radu vodi kod tuženog kao naručioca posla, a Odlukom o imenovanju od 21.02.2012. godine tuženi je za navedene poslove ovo lice imenovao. Ugovorom od 04.07.2012. godine zaključenim između istih ugovornih strana, davalac usluga je ovlastio B.Ž., diplomiranog inženjera, kao stručno lice za obavljanje i sprovođenje preventivnih mera u oblasti zaštite od požara kod tuženog, kao naručioca posla, sa položenim stručnim ispitom iz oblasti zaštite od požara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je nižestepeni sud odbio kao neosnovan tužbeni zahtev.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog osporenim rešenjem jer je Odlukom o izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 12.01.2012. godine ukinuto radno mesto na koje je tužilac bio raspoređen, a nije se mogao osposobiti za rad na drugim poslovima, niti rasporediti na drugo radno mesto. Tužiocu je u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. istog Zakona isplaćena odgovarajuća otpremnina.

Prema odredbi člana 37. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlju na radu, a prema stavu 3. da obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu (lice za bezbednost i zdravlje na radu). Poslodavac odlučuje o načinu organizovanju poslova za bezbednost i zdravlje na radu u zavisnosti od tehnološkog procesa, organizaciji, prirode i obima procesa rada, broja zaposlenih koji učestvuju u procesu rada, broja radnih smena, procenjenih rizika, broja lokacijskih odvojenih jedinica i vrste delatnosti.

Stoga tužilac neosnovano u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i to citiranu odredbu člana 37. navedenog zakona, te da nije bilo uslova da se tužilac proglasi tehnološkim viškom.

Pri tome, sudovi nisu ovlašćeni da ispituju opravdanost i svrsishodnost odluke tuženog o uvođenju ekonomskih i organizacionih promena, jer je ocena tog pitanja u nadležnosti samog preduzeća, kako to pravilno nalazi i drugostepeni sud.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost nižestepene odluke, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.