Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 52/10
18.03.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

                        Vrhovni kasacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Sonje Brkić i Milomira Nikolića, članova veća, u parnici tužioca R.Š. iz B.T. koga zastupa A.H. advokat iz B.T., protiv tuženog Ž. a.d. iz B.T., koga zastupa M.K. advokat iz B.T., radi poništaja odluke o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž-I-61/08 od 24.04.2008. godine, u sednici održanoj dana 18.03.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

                         ODBIJA SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Subotici  Gž-I-61/08 od 24.04.2008. godine.

                        Svaka stranka snosi svoje troškove revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

                        Presudom Okružnog suda u Subotici Gž-I-61/08 od 24.04.2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P1.290/06 od 28.12.2007. godine kojom je: odbijen zahtev tužioca za poništaj odluke tuženog br.03-1904/05-01 od 29.09.2005. godine kojom je tužiocu otkazan ugovor o radu br.10-410-188/02 od 01.05.2002. godine, obavezivanje tužene da tužioca vrati na rad na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i radnom iskustvu zajedno sa troškovima parničnog postupka na teret tužene kao neosnovan; obavezan  tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu 20.700,00 dinara.

                        Protiv ove drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i opredeljeno zahtevao naknadu troškova revizijskog postupka.

RevII 52/10

2.

                        Tuženi je dostavio odgovor na reviziju i predložio da sud odbaci ili odbije reviziju tužioca i opredeljeno zahtevao naknadu troškova revizijskog postupka.

                        Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04), koja se primenjuje na osnovu člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.111/09), budući da je revizija tužioca izjavljena protiv navedene drugostepene presude pre 29.12.2009. godine i našao da  revizija nije osnovana.

                        U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitnih povreda iz člana 361. stav 2. tačka 12. i člana 361. stav 1. u vezi člana 382. stav 1. ZPP na koju u reviziji ukazuje tužilac. Nižestepene presude sadrže jasne razloge o bitnim činjenicama od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva tužioca, a drugostepeni sud je ocenio  žalbene navode od značaja i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

                        Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca, utvrdili da mu radni odnos osporenom odlukom od 29.09.2005. godine nije prestao nezakonito i da su za otkaz ugovora o radu tužiocu zbog zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad bili ispunjeni svi uslovi propisani članom 179. stav 1. tačka 6. u vezi člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05), obzirom da je tužilac koji je u periodu od 13.09.2005. do 23.09.2005. godine bio zbog sopstvene bolesti sprečen da radi, zatečen da prodaje raznu robu na pijaci dana 21.09.2005. godine protivno preopruci lekara da se ne bavi nikakvim privređivanjem i da ne šeta.

                        Kako se zabrana zloupotrebe prava na odsustvovnje zbog privremene sprečenosti za rad odnosi na svaku radnju kojom se ovo pravo koristi suprotno razlozima zbog kojih je ustanovljeno, tužilac je i po oceni revizijskog suda prodajom robe na pijaci za vreme utvrđene privremene sprečenosti za rad zbog sopstvene bolesti (a ne zbog bolesti supruge), zloupotrebio ovo pravo na odsustvo, pa navodi revizije kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova nisu osnovani.

                        Ostale navode revizije kojima se na posredan ili neposredan način osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje u smislu člana 398. stav 2. ZPP revizijom i ne može pobijati.

                        Pravilno su nižestepeni sudovi odlučili i o  troškovima postupka u smislu člana 149. i 150. ZPP.

RevII 52/10

3.

                        Odluku o troškovima revizijskog postupka Vrhovni kasacioni sud je doneo na osnovu člana 161. u vezi člana 155. ZPP.

                        Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu u smislu člana 405. stav 1. ZPP i odlučio da ne obrazlaže detaljno ovu revizijsku presudu jer se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi, a obrazlaganjem ove presude kojom se revizija odbija kao neosnovana se ne bi postiglo ni novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava (član 405. stav 2. ZPP).

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević, s.r.