.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 521/2016
08.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Snežane Andrejević i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca R.M. iz Č., čiji je punomoćnik D.I., advokat iz Č., protiv tuženog Grada Č., koga zastupa Gradski javni pravobranilac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2706/14 od 29.09.2015. godine, u sednici održanoj 08.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2706/14 od 29.09.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2706/14 od 29.09.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P 1531/13 od 24.04.2014. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime izgubljene zarade za pristup pripremnim i radnim sednicama Skupštine grada, kao i naknade za rad odbornika u periodu od 05.02.2009. do 07.10.2011. godine, isplati ukupno 151.353,50 dinara u pojedinačnim iznosima sa zakonskom kamatom od dospeća do isplate (čija je visina i datumi dospeća bliže određeni ovim stavom izreke), dok je stavom drugim izreke delimično odbijen tužbeni zahtev za isplatu naknade štete po ovom osnovu i za isti period, u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa pripadajućom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za vršenje funkcije zamenika predsednika Skupštine grada, za period od februara 2009. do juna 2010. godine plati ukupno 255.585,25 dinara s zakonskom kamatom na pojedinačne iznose i sa datumom dospeća bliže određenim ovim stavom izreke, dok je stavom četvrtim izreke delimično odbijen tužbeni zahtev za isplatu naknade po ovom osnovu i u istom periodu, u pojedinačnim iznosima i sa kamatom bliže određenim stavom izreke. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 106.788,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2706/14 od 29.09.2015. godine, stavom prvim izreke, žalbe parničnih stranaka su odbijene i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizije smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.08.2011. godine, ali je prvostepena presuda od 26.06.2012. godine, koja je doneta u toku postupka, ukinuta rešenjem drugostepenog suda od 23.07.2013. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Pobijana drugostepena presuda doneta posle 31.05.2014. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.
Primenom člana 404. stav 1. navedenog ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
U konkretnoj pravnoj stvari usvojen je tužbeni zahtev, pa je tuženi obavezan da plati neisplaćeni deo naknade za rad skupštinskih odbornika kao i naknade za vršenje funkcije zamenika predsednika Skupštine, a odluka sudova o osnovanosti zahteva tužioca, zasnovana je na primeni i tumačenju materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari.
Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužilac tužbom u ovoj pravnoj stvari potražuje isplatu razlike na ime manje isplaćene naknade za rad odbornika, a revizijom se pravnosnažna odluka pobija u usvajajućem delu, u visini od ukupno 406.938,75 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući ovo u vidu, kao i da je pobijana vrednost predmeta spora od 406.938,75 dinara, ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, to ni revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
