Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Đorđe Pešić, advokat iz ..., protiv tuženog SZR «Grafika» preduzetnika BB iz ..., koga zastupa Slobodan Nikolić, advokat iz ..., radi isplate potraživanja iz radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1149/19 od 16.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1149/19 od 16.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 439/17 od 22.01.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji isplati na ime prekovremenog rada za period od 01.06.2014. godine do 31.03.2017. godine iznos od 225.350,10 dinara, na ime uvećane zarade za rad na dan praznika za period od 01.06.2014. godine do 31.03.2017. godine iznos od 18.702,60 dinara, na ime naknade za dolazak i odlazak sa rada za isti period iznos od 41.360,22 dinara i na ime naknade za neiskorišćeni godišnji odmor za isti period iznos od 33.318,76 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.05.2017. godine, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 68.374,64 dinara, a ako iste ne isplati u navedenom roku, obavezuje se na plaćanje zakonske zatezne kamate, počev od izvršnosti presude, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1149/19 od 16.07.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu posebnu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Naime, pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate je podneta 31.05.2017. godine, a vrednost pobijanog novčanog potraživanja je 318.732,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić