Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Guberinić, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničko bolnički centar „ Dr. Dragiša Mišović-Dedinje“, Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3457/20 od 16.04.2021. godine, u sednici održanoj 07.07.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3457/20 od 16.04.2021.godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3457/20 od 16.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3868/18 od 23.07.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da joj na ime razlike između isplaćene zarade i minimalne zarade, isplati navedene mesečne iznose za period od avgusta 2015. godine zaključno sa januarom 2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do konačne isplate, kao i da na navedene iznose u korist tužilje uplati nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Beograd, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 49.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3457/20 od 16.04.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka .

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O pravu tužilje na isplatu razlike između isplaćene zarade i minimalne zarade propisane odredbom člana 111. Zakona o radu, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Tuženi ukazuje na postojanje drugačijih odluka, međutim drugačija odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Ukazivanje u reviziji na učinjene bitne povrede postupka pred drugostepenim sudom ne predstavlja razlog zbog koga se posebna revizija može izjaviti. Iz tih razloga ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije tuženog ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tuženog, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovom sporu radi isplate razlike u zaradi, podneta je 17.12.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 216.342,96 dinara.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, u parnicama iz radnih odnosa revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih sporova, primenjuje se opšti režim o dopuštenosti revizije, prema vrednosti predmeta spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić