.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 525/2015
07.05.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca G.M. iz K., koga zastupa punomoćnik D.J., advokat iz K., protiv tuženog Z.k. a.d. u K., sada u stečaju, koju zastupa stečajni upravnik Predrag Janković iz Kragujevca, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 96/15 od 22.01.2015. godine, u sednici veća održanoj 07.05.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 96/15 od 22.01.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1912/13 od 02.10.2013. godine, odbija se tužbeni zahtev za poništaj rešenja direktora Z.k. a.d. u K. broj D-52/11 od 20.07.2011. godine o otkazu ugovora o radu broj 546/02 od 29.11.2002. godine tužiocu M.G. iz K. – D.M. M br. 52119RU4110 raspoređenom na poslove skladištar univerzalni radnik II u Sektoru logistike i obavezivanje tuženog da tužioca vrati na rad kao neosnovan. Takođe je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 96/15 od 22.01.2015. godine, odbija se kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1912/13 od 02.10.2013. godine.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima postupka.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/2011 i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP – nerazumljivost presude, na koju tužilac ukazuje u reviziji, prema odredbi člana 407. ZPP nije osnov za reviziju, kao ni pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što revizija takođe navodi.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima skladištar – univerzalni radnik II u Sektoru logistike. Rešenjem generalnog direktora tuženog broj D-52/11 od 20.07.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu broj 546/02 od 29.11.2002. godine zbog neopravdanog uzastopnog izostajanja sa rada dva dana u toku jedne kalendarske godine a čime je učinio povredu radne obaveze utvrđene članom 7. stav 2. tačka 8. aneksa ugovora o radu broj 463/06 od 01.12.2006. godine. Tužiocu je radni odnos prestao 20.07.2011. godine. U obrazloženju tog rešenja se navodi da je tužilac neopravdano izostao sa posla 30.05.2011. godine, 31.05.2011. godine, 01.06.2011. godine i dalje sve do 20.07.2011. godine. Prethodno tužilac je koristio godišnji odmor za 2010. godinu i to u periodu od 26.04.2011. godine do 29.05.2011. godine, ali po završetku godišnjeg odmora se nije javio na rad prvog dana nakon isteka godišnjeg odmora odnosno 30.05.2011. godine a ni dalje, niti je svoj izostanak sa posla navedenih dana opravdao. Tužiocu nije odobreno korišćenje neplaćenog odustva u periodu od 22.04.2011. do 22.07.2011. godine, a što je on tražio zahtevom od 13.04.2011. godine. Kako tužiocu nije bilo moguće lično uručenje ili dostavljanje putem pošte, tužiocu je upozorenje o postojanju otkaznog razloga dostavljeno isticanjem na oglasnu tablu tuženog 30.06.2011. godine. Upozorenje je dostavljeno i sindikalnoj organizaciji, ali tužilac kao ni sindikat u ostavljenom roku nisu se izjasnili po istom.
Pri napred utvrđenom činjeničnom stanju pravilno je primenio materijalno pravo drugostepeni sud kada je tužiočevu žalbu odbio i prvostepenu presudu potvrdio. Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/05, 61/05 i 54/09), pored ostalog je propisano i da poslodavac može da zaposlenom otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu. Kako je u postupku nesumnjivo utvrđeno da je tužilac odsustvovao sa rada više od dva dana u toku jedne kalendarske godine, a da je to predviđeno članom 7. stav 2. tačka 8. aneksa ugovora o radu kao povreda radne obaveze, zbog koje se može otkazati ugovor o radu, to proizilazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi za otkaz, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi. Kod napred navedenog revizijom se neosnovano pobija drugostepena odluka zbog pogrešne primene materijalnog prava. S obzirom da se u reviziji uglavnom ponavljaju žalbeni razlozi, to na osnovu člana 414. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud neće detaljnije obrazlagati svoju odluku, jer to nije potrebno u cilju novog tumačenja prava ili ujednačavanja sudske prakse. Zbog navedenog, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Vesna Popović,s.r.
