.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 529/2015
09.07.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića, Gordane Ajnšpiler-Popović, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici po tužbi tužilje J.R. iz K., koju zastupa punomoćnik L.P., advokat iz K., protiv tuženog Zdravstveni Centar iz Kladova, koga zastupa M.T., advokat iz K., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 3579/14 od 05.11.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 09.07.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog Zdravstveni Centar iz Kladova izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 3579/14 od 05.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P1 broj 418/12 od 04.05.2014. godine u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužilji na ime razlike između pripadajuće i isplaćene plate po osnovu naknade štete za period od oktobra 2009. do juna 2012. godine isplati mesečne iznose bliže opisane u ovom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da u korist tužilje uplati nadležnim fondovima pripadajuće doprinose za period i prema iznosima dosuđenim u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime parničnih troškova isplati iznos od 39.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.05.2014. godine pa do konačne isplate.
Apelacioni sud u Nišu je pobijanom presudom Gž1 br. 3579/14 od 05.11.2014. godine u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka i obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 77.572,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2014. godine pa do konačne isplate.
Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio posebnu reviziju zasnovanu na odredbi člana 404. ZPP zbog postojanja različitih stavova istoga suda u predmetima gde je faktički u potpunosti jednaka pravna i činjenična situacija, te je potrebno ujednačiti sudsku praksu. Priložio je dve odluke postupajućih sudova u kojima je tužbeni zahtev tužilaca odbijen.
Odredbom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti ove revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući o posebnoj reviziji tuženog Vrhovni kasacioni sud je zaključio da u predmetnom postupku nije potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana niti dati novo tumačenje prava, niti je u ovom sporu potrebno ujednačavanje sudske prakse.
Nižestepene presude sadrže odluke o tužbenom zahtevu koje su donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i izraženim stavovima Vrhovnog kasacionog suda o pitanjima prava na jednaku zaradu za isti rad i prava na platu zaposlenih u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti u vezi sa primenom Zakona o platama u državnim organima i platama službenika i odgovarajuće Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u odnosu na ovu kategoriju zaposlenih.
Razlozi nižestepenih presuda odgovaraju i shvatanju Ustavnog suda izraženom u odlukama donetim u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti Pravilnika o utvrđivanju elemenata za obračun i isplatu zarada u službi stomatološke zdravstvene zaštite doma zdravlja (Uo-1499/2010) i rešavanju pojedinih ustavnih žalbi.
To su razlozi zbog kojih Vrhovni kasaconi sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji tuženog kao o posebnoj reviziji.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. ZPP i odlučio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je u predmetnom sporu podneta 29.08.2012. godine radi naknade štete zbog manje isplaćene zarade u iznosu od 230.000,00 dinara. Podneskom od 21.03.2014. godine tužbeni zahtev je smanjen na iznos od 168.475,04 dinara za koji iznos je tužbeni zahtev i usvojen a koji na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 1.430,85 evra. Kako je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa revizija tuženog nije dozvoljena.
Revizija nije dozvoljena ni po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka obzirom da se u konkretnom slučaju preinačenje odnosi samo na troškove postupka te se navedena zakonska odredba ne primenjuje.
Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je reviziju tuženog odbacio kao nedozvoljenu.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
