.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 529/2023
28.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Džakula, predsednika veća, Jelene Ivanović, Branislava Bosiljkovića, Zvezdane Lutovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijel Dinčić, advokat iz ..., protiv tuženog „Muzeja Vojvodine“ Novi Sad, koga zastupa Pravobranilaštvo Autonomne pokrajine Vojvodine, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3807/22 od 04.11.2022. godine, u sednici veća održanoj 28.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3807/22 od 04.11.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3807/22 od 04.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2998/21 od 27.06.2022. godine, delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime razlike između pripadajuće i isplaćene minimalne zarade, za period od 01.11.2018. do 31.10.2021. godine, isplati iznos od 18.541,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kao u izreci; odbijen je primarni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj, za period od 01.11.2018. do 31.10.2021. godine, isplati iznos od 112.861,00 dinara na ime troškova za ishranu u toku rada i iznos od 87.744,44 dinara za regres za korišćenje godišnjeg odmora, sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose kao u izreci; odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj, za period od 01.11.2018. do 31.10.2021. godine, isplati razliku između pripadajuće i isplaćene minimalne zarade u iznosu od 322.022,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kao u izreci; obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.637,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate; oslobođena je tužilja obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3807/22 od 04.11.2022. godine. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, jer u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih u javnim službama na isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravnom pitanju Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine usvojio stav prema kome zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava (kojoj kategoriji zaposlenih pripada tužilja), ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Kako su presude nižestepenih sudova u delu u kome je odlučeno o zahtevu tužilje za isplatu ovih naknada donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, prihvatanje odlučivanja o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 15.11.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Džakula, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
