.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 533/2016
08.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Snežane Andrejević i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje D.S. iz G.M., čiji je punomoćnik M.N., advokat iz G.M., protiv tuženog S. DOO B., čiji je punomoćnik M.P., advokat iz B., radi isplate otpremnine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2576/15 od 01.12.2015. godine, u sednici održanoj 08.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2576/15 od 01.12.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2576/15 od 01.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 181/14 od 16.06.2015. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime manje isplaćene otpremnine isplati 319.651,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.10.2013. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 75.886,00 dinara sa zakonskom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2576/15 od 01.12.2015. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke, dok je stavom drugim izreke, ukinuto rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizije smatra izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i zbog potrebe novog tumačenja prava.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.08.2014. godine, pa je i pobijana drugostepena presuda doneta posle 31.05.2014. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.
Primenom člana 404. stav 1. navedenog ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
U konkretnoj pravnoj stvari usvojen je tužbeni zahtev, pa je tuženi obavezan da plati deo neisplaćene otpremnine, a odluka sudova o osnovanosti zahteva tužilje, zasnovana je na primeni i tumačenju materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari.
Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužilja tužbom u ovoj pravnoj stvari potražuje isplatu razlike na ime manje isplaćene otpremnine u visini od 319.651,00 dinara, pa prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova.
Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da je pobijana vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, to ni revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
