Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 30.08.2018. godine zaključio sa tuženim ugovor o radu na neodređeno vreme na radnom mestu ..., sa mestom rada u uplatno-isplatnom mestu u ..., a sa opisom poslova i međusobnim pravima i obavezama preuzetih ugovorom. Tužiocu se već 01.09.2018. godine dok je radio u drugoj smeni pojavio manjak, utvrđen sledećeg dana prilikom prijema prve smene. Kontrolom ovlašćenih radnika tuženog utvrđeno je da je više puta prethodnog dana tužilac sebi otkucao i odštampao tikete i stavljao ih na stranu, a nagradu preneo na internet naloge igrača, iako nije prethodno primio novčanu vrednost prenetih sredstava, na koji način je učestvovao u igrama na sreću koju tuženi priređuje i omogućio igračima klađenje bez prethodne naplate uloga, što je tuženom prouzrokovalo štetu u visini od 50.855,00 dinara. Tuženi je rešenjem od 04.09.2018. godine privremeno udaljio tužioca sa rada počev od narednog dana, na period od jednog meseca, sa pravom na naknadu zarade u visini od 1/4 ugovorene osnovne zarade. Ujedno mu je izdao upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, zbog navedene povrede radne obaveze po kome se tužilac nije izjasnio. Tuženi je rešenjem od 17.09.2018. godine tužiocu otkazao ugovor o radu.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca ocenjujući da je tuženi pobijano rešenje doneo u skladu sa odredbama člana 179. stav 2. Zakona o radu, člana 46. stav 4. Pravilnika o radu i člana 21. stav 2. ugovora o radu od 30.08.2018. godine, jer je u postupku nesumnjivo utvrđeno da ponašanje tužioca kao zaposlenog predstavlja težu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom tuženog, odnosno ugovorom o radu.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi potvrdio prvostepenu presudu nalazeći da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su rešenja tuženog o udaljenju tužioca sa rada i o otkazu ugovora o radu pravilna i na zakonu zasnovana.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 113/17) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: 1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze; 2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja; 5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Odredbama člana 46. stav 2. Pravilnika o radu tuženog, kao teže povrede radne obaveze zbog kojih se zaposlenom može izreći mera prestanka radnog odnosa, pored ostalih, propisane su i sledeće povrede: nepravilno raspolaganje poverenim sredstvima rada i imovinom poslodavca ili prouzrokovanje štete veće od 30.000,00 dinara (tačka 3); učestvovanje u igrama na sreću koje se priređuju u objektima poslodavca, ili putem interneta, kao i nagradnim igrama (odigravanje tiketa, aparata i ruleta u objektima poslodavca, odigravanje tiketa, uključivanje aparata i ruleta igračima bez novčane naknade) (tačka 17).

Prema članu 21. stav 2. ugovora o radu zaključenog između parničnih stranaka, povrede radne obaveze koje uzrokuju otkaz su: učestvovanje u igrama na sreću koje se priređuju u objektima poslodavca, kao i nagradnim igrama (odigravanje tiketa, aparata i elektronskih ruleta u objektima, odigravanje tiketa, uključivanje aparata i ruleta igračima bez novčane naknade) - tačka 20; omogućavanje kockanja i klađenja igračima bez prethodne naplate uloga (kucanje tiketa, uključivanje aparata i ruleta igračima bez prethodne uplate novca) - tačka 21.

Imajući u vidu prethodno navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac počinio povrede radne obaveze stavljene na teret, koje su Pravilnikom o radu tuženog, ugovorom o radu i zakonom predviđene kao osnov za prestanak radnog odnosa, posebno imajući u vidu da je opštim aktom tuženog određen iznos prouzrokovane štete veće vrednosti, kao kvalifikatorna okolnost.

Vrhovni kasacioni sud je kao neosnovane ocenio navode revizije da je tužilac za istu povredu radne obaveze nezakonito dvostruko kažnjen – udaljenjem sa rada uz obustavu dela zarade i otkazom ugovora o radu. Ovo stoga što udaljenje zaposlenog sa rada ne predstavlja sankciju za povredu radne obaveze ili discipline, nego svojevrsnu preventivnu i privremenu meru koja se izriče zaposlenom dok je u radnom odnosu i za vreme čijeg trajanja zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade, pod uslovima i na način bliže uređen odredbama čl. 165-169. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud nije posebno cenio ostale navode revizije imajući u vidu da se u reviziji u suštini ponavljaju navodi isticani u žalbi, koji su bili predmet detaljne i pravilne ocene u drugostepenoj presudi.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća - sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić