.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 536/2020
28.01.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Lisul advokat iz ..., protiv tuženog „Delhaize Serbia“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Sreten Radovanović advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2840/19 od 23.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2840/19 od 23.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P1 2/18 od 10.06.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog broj 18557 od 27.11.2017. godine kojim je otkazan ugovor o radu da se vrati na rad na poslove radnog mesta „...“ u maloprodajnom objektu u ... u Sektoru ... – ... i ... kao i da joj se naknade parnični troškovi sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 124.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2840/19 od 23.10.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kikindi P1 2/18 od 10.06.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu broj ... od 15.05.2012. godine, gde je obavljala poslove na radnom mestu „...“. Navedenim ugovorom o radu regulisani su poslovi koje je tužilja kao zaposlena na ovom radnom mestu obavljala, između ostalog i poslove ... i ... . Rešenjem tuženog broj ... od 27.11.2017. godine tužilji je, na osnovu člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu kao i člana 52.stav 2. tačka 1. i 5. KU tuženog, otkazan ugovor o radu od 15.05.2012. godine zbog povrede radnih obaveza predviđenih Kolektivnim ugovorom tuženog, jer je tužilja u više navrata u vremenskom periodu od 18.07.2017. godine do 15.08.2017. godine nesavesno i nemarno obavljala svoje radne obaveze, i to tako što je stavljala u promet higijenski neispravne namirnice koje su zaticane na rafovima za prodaju iako im je istekao rok upotrebe. Tužilja je o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu upozorena pismenim aktom tuženog od 23.10.2017. godine, koji je tužilja primila i na isti se izjasnila.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog kao i za vraćanje tužilje na rad.
Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.
Ugovorom o radu, zaključenim između parničnih stranaka, tačkom 18. propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili nepoštuje radnu disciplinu, u skladu sa Zakonom o radu i opštim aktom poslodavaca.
Odredbom člana 52. stav 2. tač. 1. i 5. važećeg Kolektivnog ugovora tuženog od 27.08.2014. godine, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava svoje obaveze, odnosno ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu članom 53. stav 1. Kolektivnog ugovora dok je članom 53. stav 1. tačka 1. propisano je da zaposleni vrši povredu radne obaveze iz člana 52. stav 2. tačka 5. ovog ugovora ukoliko ne izvrši radnu obavezu ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvrši radnu obavezu.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužilje stekla obeležja povrede radne obaveze, obzirom da je tužilja, zaposlena kod tuženog na radnom mestu „...“, kontinuirano u peridodu od 18.07.2017. godine do 15.08.2017. godine nesavesno, nemarno i neblagovremeno obavljala svoje poslove, čime je svojom krivicom, ponašajući se suprotno utvrđenim obavezama iz opisa svog posla izvršila povredu radne obaveze u vidu stavljanja u promet higijenski neispravnih namirnica koje su zaticane na rafovima za prodaju iako im je istekao rok upotrebe, a koje povrede su aktima tuženog propisane kao otkazni razlog, zbog čega je postojao opravdani razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu.
Imajući u vidu da je donošenju spornog rešenja prethodilo pismeno upozorenje tužilji o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, to je tuženi postupio u skladu sa odredbama člana 180. st. 1. i 2. Zakona o radu.
Sa navedenog, nisu osnovani navodi revizije o porešnoj primeni materijalnog prava.
Revizijskim navodima tužilje da postoji nesaglanost u sadržini rešenja o otkazu ugovora o radu i upozorenja, u pogledu povreda radnih obaveza koje se tužilji stavljaju na teret, ne utiču na zakonitost osporenog rešenja. U konkretnom slučaju nema protivurečnosti ni suprotnosti u sadržini rešenja o otkazu ugovora o radu i sadržini upozorenja u pogledu opisa i vremena učinjenih povreda koje su tužilji stavljene na teret, u situaciji da je za zakonitost otkaza dovoljno da se ispuni samo jedan otkazni razlog, tim pre što se radi o suštinski identičnim propustima i povredama radnih obaveza koje su se kontinuirano ponavljale u više navrata.
Kako je neonovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je pravilno odbijen i zahtev tužilje za vraćanje na rad, obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.
Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje i ocena navedenih dokaza, što nije dozvoljeno u postupku po reviziji, u smislu člana 407. stav 2. ZPP, te ove navode Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao.
Primenom člana 414. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao presudu, obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi koje je u potpunosti, detaljno i obrazloženo, ocenio drugostepeni sud.
Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
