.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 538/2022
23.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš“ iz Vrbasa, čiji je punomoćnik Milan Plećaš, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2602/21 od 20.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 23.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2602/21 od 20.10.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2602/21 od 20.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 302/2020 od 01.07.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati na ime naknade za troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada – gradski prevoz u Vrbasu (za period od 01.02.2019. godine do 01.04.2020. godine) iznos od 24.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.04.2021. godine do konačne isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate (do 13.04.2021. godine) iznos od 4.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji plati troškove parničnog postupka u iznosu od 56.120,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog tužilje za oslobađanja od obaveze plaćanja sudske takse.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2602/21 od 20.10.2021. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena napred navedena prvostepena presuda u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 78/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti pitanja u interesu ravnopravnosti građana, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, ni novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir vrstu spora, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji zbog neisplate troškova prevoza radi dolaska na rad i odlaska sa rada. Odluka o tužbenom zahtevu u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog kasacinog suda, donetim na sednici Građanskog odeljenja od 05.04.2016. godine, po kome, ako poslodavac nije utvrdio opštim aktom uslove i kriterijume za prevoz zaposlenih od mesta stanovanja do posla, pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla imaju svi zaposleni, izuzev ako bi po razumnoj oceni takav zahtev bio očigledno neosnovan, s tim da prethodno obraćanje poslodavcu za ostvarivanje prava na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla nije uslov za pokretanje sudskog postupka. Ukazivanje tužene na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 09.04.2020. godine, radi naknade štete, a vrednost predmeta spora je 28.000,0 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
