.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 540/2015
15.05.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Spomenke Zarić i Snežane Andrejević, članova veća, u parnici tužilje S.S. iz K., čiji je punomoćnik L.P., advokat iz K., protiv tuženog Zdravstvenog centra u Kladovu, čiji je punomoćnik M.T., advokat iz K., radi isplate razlike u zaradi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3577/14 od 13.11.2014. godine, u sednici održanoj 15.05.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3577/14 od 13.11.2014. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3577/14 od 13.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P1 212/13 od 14.05.2014. godine stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime razlike između pripadajuće i isplaćene plate po osnovu naknade štete isplati za oktobar 2009. godine, mart, april, maj, avgust i septembar 2010. godine, kao i februar, mart, april, maj i jun 2012. godine iznose bliže određene u izreci presude sa kamatom; stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužilje nadležnom Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, Zavodu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje izračuna i uplati razliku do punog iznosa dopirinosa za navedeni period; stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime parničnih troškova plati 39.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3577/14 od 13.11.2014. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P1 212/13 od 14.05.2014. godine u stavu prvom i drugom izreke; stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 83.266,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o reviziji tuženog primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni suda je našao da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, pobijanom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje, koja je u radnom odnosu kod tuženog na poslovima stomatološke sestre, za naknadu štete zbog manje isplaćene zarade za oktobar 2009. godine i određene mesece u 2010. i 2012. godini. Međutim, uz reviziju, tuženi je dostavio presude u kojima je odlučivano o naknadi štete zbog manje isplaćene zarade zaposlenih u stomatološkoj službi pri domovima zdravlja, ali za raniji period, odnosno period pre 2009. godine. Kako u priloženim presudama nije odlučivano o zahtevima zaposlenih u istom vremenskom periodu kao i u ovoj parnici, to znači da nema identične činjenične i pravne situacije u kojoj su sudovi donosili različite odluke. Stoga nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 08.08.2012. godine, sa zahtevom za naknadu štete zbog manje isplaćene zarade u ukupnom iznosu od 146.842,15 dinara, što je vrednost predmeta spora.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi zakonski cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to znači da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
