Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Srđan Konakov, advokat iz …, protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Direkcija Pokrajinskog fonda Novi Sad, radi isplate naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2534/18 od 22.10.2018. godine, u sednici održanoj 24.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2534/18 od 22.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2534/18 od 22.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1155/2017 od 23.08.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u periodu od 01.01.2014. godine do 31.12.2016. godine, plati 76.920,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.02.2018. godine do isplate i zakonsku zateznu kamatu od 25.016,00 dinara, kao i da joj naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka od 37.920,20 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2534/18 od 22.10.2018. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1155/17 od 23.08.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijlanog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da razlozi za odlučivanje o reviziji tužilje nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena, zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje koji su propisani članom 404. stav 1. ZPP. Predmet spora u ovoj parnici je zahtev za isplatu troškova za dolazak i odlazak sa rada, a tužbeni zahtev je odbijen jer je tokom postupka utvrđeno da je udaljenost mesta stanovanja tužilje od mesta rada 420 metara, ili skraćenim putem 380 metara. U konkretnom slučaju revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, tako da nema potrebe za odlučivanjem o izuzetnoj reviziji radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 03.02.2017. godine sa zahtevom za isplatu 76.920,00 dinara na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada.

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonskog cenzusa za izjavljivanje revizije koji je propisan članom 403. stav 3. ZPP, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić