.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 54/2022
16.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP ''Novosadska toplana'' Novi Sad, čiji je punomoćnik Siniša Ljubičić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2865/21 od 04.11.2021. godine, u sednici održanoj 16.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2865/21 od 04.11.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao neodozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2865/21 od 04.11.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2037/2020 od 16.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužioca delimično usvaja. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu isplati na ime manje isplaćene osnovne zarade za period od oktobra 2017. godine do oktobra 2020. godine, iznose, sa kamatom navedene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene mesečne iznose počev od 05.do 06.-og u mesecu. Stavom trećim izreke, odbijen je preostali deo tužbenog zahteva tužioca preko dosuđenih iznosa pa do traženih iznosa na ime manje isplaćene osnovne zarade za period od septembra 2017. godine do novembra 2020. godine, sa pripadajućom kamatom. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 30.284,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka, počev od dana presuđenja pa do izvršnosti presude.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 2865/21 od 04.11.2021. godine, stavom prvim izreke, žalbu tuženog delimično usvojio i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2037/2020 preinačio tako što svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka, dok je u preostalom delu žalba tuženog i žalba tužioca odbijena, a navedena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Pobijana presuda je u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda o imperativnoj primeni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava (''Službeni glasnik RS'', br. 116/14, u primeni od 01.11.2014. godine) i o tome da se minimalna cena rada, propisana zakonom, ne može koristiti kao osnovica na koju će se primeniti koeficijent iz ugovora o radu u situaciji kada je zarada koja je tužiocu obračunavana i isplaćivana u spornom periodu bila viša od tadašnje minimalne zarade, imajući u vidu da je predmet tražene pravne zaštite naknada štete zbog obračuna zarade tužiocu u periodu važenja gore navedenog Zakona.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije protiv preostalog dela drugostepene presude, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je sudu podneo dana 14.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 689.371,79 dinara.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, tuženom nisu priznati, jer mu nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
