.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 544/2020
28.01.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Lukić, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za eksploataciju mineralne vode i proizvodnju pića „KNJAZ MILOŠ“ AD Aranđelovac iz Aranđelovca, koga zastupa Aleksandar Bugarin advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1242/19 od 23.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1242/19 od 23.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 519/2014 od 14.12.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje tuženog broj .. od 22.09.2014. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu, na ime naknade štete zbog izgubljene zarade i razlike zarade za period od 22.09.2014. godine do 31.01.2017. godine, isplati ukupan iznos od 654.728,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos izgubljene zarade, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da, u ime i za račun tužioca, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 22.09.2014. godine do 31.01.2017. godine, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu naknadi troškove postupka kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1242/19 od 23.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 519/2014 od 14.12.2018. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke, u delu u kome je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 213.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršnost presude pa do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 519/2014 od 14.12.2018. godine u stavu petom izreke u preostalom delu, tako što se zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova postupka od 213.000,00 dinara odbija kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se ukazuje revizijom, jer drugostepeni sud u postupku odlučivanja o žalbi nije pogrešno primenio odredbe ovog zakona, a što je moglo uticati na donošenje pravilne i zakonite odluke.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu zaključenog ugovora o radu broj .. od 31.12.1996. godine, kao i zaključenih aneksa ugovora o radu od 25.08.1997. godine i od 20.06.2013. godine, gde je obavljao poslove „magacioner gotove robe i ambalaže“. Odredbom člana 3. tačka 2. aneksa ugovora o radu od 20.06.2013. godine određen je opis poslova – radnih obaveza, zadataka i odgovornosti na poslovima „magacionera“, dok je aktima tuženog ... i ... propisana procedura skladištenja i otprema gotovih proizvoda i rad magacionerske službe gotovih proizvoda. Rešenjem tuženog od 22.09.2014. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu broj .. od 31.12.1996. godine zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza koje je tužilac učinio u periodu od 12.06.2014. godine do 29.07.2014. godine, a koja se ogleda u brojnim nepravilnostima prilikom utovara robe, u vidu manje ili više utovarene robe, neslaganja utovarene robe sa otpremnicom po vrsti robe kao i u vidu neurednog overavanja dokumentacije koja prati robu. Donošenju osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu prethodilo je donošenje upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu kao nezakonitog kao i zahtev tužioca za naknadu štete na ime izgubljene zarade.
Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakonona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako zaposleni nesavesno ili nemarno izvršava svoje radne obaveze.
Članom 70. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora tuženog od 16.05.2013. godine propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvrši radnu obavezu u vezi ugovora o radu koji je zaključio.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kao i odredbe Kolektivnog ugovora tuženog, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi izveli pravilan zaključak da nema mesta poništaju kao nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i priznanju prava na naknadu štete na ime izgubljene zarade i razlike u zaradi, a navodi revizije kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova su neosnovani.
Naime,pravilno su nižestepeni sudovi, polazeći pre svega od iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke kao i izveštaja o vanrednom događaju koji su sačinjeni povodom učinjenih propusta u radu tužioca, utvrdili da je tužilac u periodu od 12.06.2014. godine do 29.07.2014. godine prilikom obavljanja poslova na radnom mestu „magacioner“ u distributivnom centru tuženog, nesavesno i nemarno izvršavao svoje radne obaveze koje su se ogledale u brojnim nepravilnostima prilikom utovara robe, i to u vidu neslaganja utovarene robe sa otpremnicom po vrsti i količini robe kao i neurednog overavanja dokumentacije koja je pratila robu, a koje radnje su učinjene suprotno propisanoj proceduri skladištenja i otpreme proizvoda, čime je tužilac svojom krivicom izvršio povredu radne obaveze koja je propisana kao otkazni razlog, zbog čega nema mesta poništaju rešenja o otkazu kao nezakonoitog. Stoga, nisu osnovani revizijski navodi tužioca kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava.
Pravilno je tuženi, shodno odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu sproveo postupak za utvrđivanje tužiočeve odgovornosti za učinjene povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret, donošenjem pismenog upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.
Obzirom da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je neosnovan i zahtev tužioca za naknadu štete zbog izgubljene zarade i razlike u zaradi, shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu.
Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje i ocena navedenih dokaza, što nije dozvoljeno u postupku po reviziji, u smislu člana 407. stav 2. ZPP, te ove navode Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao.
Primenom člana 414 .stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao presudu, obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi koje je u potpunosti, detaljno i obrazloženo, ocenio drugostepeni sud.
Na osnovu člana 414.stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
