U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Tomić Kodžić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća ''Aerodrom Niš'' u Nišu, koga zastupa punomoćnik Radovan Ristić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2451/15 od 10.11.2015. godine, u sednici održanoj 02.02.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2451/15 od 10.11.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1400/15 od 20.05.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. …/… od 14.02.2012. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, a tuženi je obavezan da tužioca vrati na odgovarajuće poslove. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 601.158,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a od dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 634.158,00 dinara, zahtev tužioca za naknadu troškova postupka je odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2451/15 od 10.11.2015. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, jer su u pobijanoj presudi cenjeni bitni žalbeni navodi i navedeni razlozi koje je sud uzeo u obzir po službenoj dužnosti, u smislu člana 396. stav 1. ZPP. Nema ni drugih bitnih povreda iz stava 1. navedenog člana, budući da sud nije nepravilno primenio odredbe ovog zakona, što je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu … po ugovoru o radu od 31.05.2006. godine. Rešenjem tuženog od 14.02.2012. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, zbog toga što je dana 04.01.2012. godine, umesto u 6,00 h, došao na posao u 6,15 h, usled čega nije mogao da započne kružnu vožnju od aerodroma u utvrđeno vreme, odnosno u 6,15 h. Potom je dobio novi radni zadatak, da započne drugu vožnju u 6, 20 h i tada mu je dat na raspolaganje autobus …, ali po tom zadatku umesto u 6, 20 h, započeo je vožnju u 6, 37 h, odnosno sa zakašnjenjem od 17 minuta. U rešenju je navedeno da je tužilac neosnovano prijavio kvar na autobusu, iako je vozilo bilo ispravno, zbog čega nije obavio drugi radni zadatak na vreme. Na taj način tužilac je učinio teže povrede radnih obaveza utvrđene ugovorom o radu (tačka 7. 15. i tačka 7. 30.) i internim aktima tuženog – neizvršavanje ili nesavesno i neblagovremeno izvršavanje radne obaveze i dolazak na rad sa zakašnjenjem. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je 27.01.2012. godine doneo upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac izjasnio dana 08.02.2012. godine, navodeći da je 04.01.2012. godine autobus za prevoz radnika tuženog od početne stanice prema aerodromu krenuo pre utvrđenog vremena, zbog čega je tužilac najavio kašnjenje dežurnom dispečeru. Kada je dobio drugi zadatak i započeo da priprema autobus …, vozilo nije odmah mogao da pokrene, ali je tvrdio da je krenuo u 6,32 h. Takođe, tvrdio je da je poverenik sindikata ''BB'' i da mu je otkaz dat zbog angažovanja u sindikatu. Tokom postupka je utvrđeno da ni drugi vozači zaposleni kod tuženog ne mogu odmah da započnu vožnju autobusom oznake …, već da vozilo, bez posebne popravke, startuje posle određenog vremena. Isto tako, gradski autobus, kao ni autobus za organizovani prevoz zaposlenih dana 04.01.2012. godine nisu dolazili na utvrđena mesta prema određenom rasporedu vožnje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu.

Prema članu 179. tačka 2. Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Kolektivni ugovor koji se primenjuje kod tuženog, u članu 70. tačka 2, sadrži isti otkazni razlog (povreda radne obaveze krivicom zaposlenog), pri čemu je u članu 78. Kolektivnog ugovora propisano da ako povreda radne obaveze nije učinjena namerno ili iz grube nepažnje, poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako su nastupile štetne posledice za poslodavca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonito rešenje tuženog od 14.02.2012. godine, s obzirom da je utvrđeno da tužilac povredu radne obaveze nije učinio svojom krivicom (namerno ili grubom nepažnjom), a tuženi na kome leži teret dokazivanja nije pružio ni jedan dokaz o postojanju krivice i osnovanog razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu, primenom člana 179. tačka 2. Zakona o radu u vezi člana 70. tačka 2. i člana 78. Kolektivnog ugovora koji se primenjuje kod tuženog. Naprotiv, utvrđeno je da tužilac nije mogao na vreme da stigne na posao zbog izmena u saobraćaju, da nije odmah mogao da započne vožnju autobusom ... i da nije neosnovano prijavio kvar na ovom vozilu. Stoga, tužilac nije odgovoran za težu povredu radne obaveze zbog koje mu je prestao radni odnos, pa navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, tuženi je dužan da ga, po njegovom zahtevu, vrati na rad, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić