Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća,u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz sela ..., čiji je punomoćnik Dimitar Ivanov, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Komunalac“ Bujanovac, čiji je punomoćnik Miodrag Krstić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3134/23 od 30.08.2023. godine, u sednici održanoj 19.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3134/23 od 30.08.2023. godine, u delu koji se odnosi na troškove parničnog postupka (obavezujući deo stava drugog izreke), kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3134/23 od 30.08.2023. godine, u delu koji se odnosi na troškove parničnog postupka (obavezujući deo stava drugog izreke).

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 180/21 od 11.07.2023. godine, stavom prvom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu AA isplati na ime razlike zarade od isplaćene zarade do minimalne zarade za period od 03.07.2017. do 30.07.2020. godine pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao u sadržini tog stava. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu BB isplati na ime razlike zarade od isplaćene zarade do minimalne zarade za period od 03.07.2017. do 07.07.2020. godine pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao u sadržini tog stava. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocima na ime troškova parničnog postupka iznos od 188.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3134/23 od 30.08.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, pa je žalba tuženog u tom delu odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 175.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate, dok je deo zahteva preko navedenog do iznosa od 188.750,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom odbijen, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude u delu koji se odnosi na troškove parničnog postupka (obavezujući deo stava drugog izreke) tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) su izričito propisani uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku, onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. Zakona o parničnom postupku. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava.

U konkretnom slučaju tuženi revizijom osporava pravnosnažnu drugostepu presudu u delu kojim je delimično preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 175.250,00 dinara (obavezujući deo stava drugog izreke). Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka donosi se u svakom konkretnom slučaju na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku kojima su regulisana procesna pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, niti postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv pravnosnažne drugostepe presudu u delu kojim je delimično preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 175.250,00 dinara (obavezujući deo stava drugog izreke), koje ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. Zakona o parničnom postupku, revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković