U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Anočić, advokat iz ..., BB iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Vidaković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „EPS“ Beograd, Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, koga u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3278/21 od 10.09.2021. godine, u sednici održanoj 29.06.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3278/21 od 10.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3278/21 od 10.09.2021. godine u stavu drugom izreke i presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 1145/16 od 09.06.2021. godine u delu stavova prvog i drugog izreke, tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca AA, BB, VV i GG kojim je traženo da se obaveže tuženi JP „Elektroprivreda Srbije“ da im na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade od januara 2014. godine zaključno sa januarom 2015. godine, isplati potraživane iznose sa pripadajućom kamatom i da u ime i za račun tužilaca nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih uplati pripadajuće doprinose za isti period, kao i da tužiocima BB, VV i GG naknadi troškove parničnog postupka.

OBAVEZUJU SE tužioci da tuženom na ime troškova celog parničnog postupka isplate iznos od 115.194,17 dinara u roku od 15 dana od prijema prepisa presude.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv rešenja o tropkovima postupka sadržanog u stavu trećem izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3278/21 od 10.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 1145/16 od 09.06.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi da na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade i to: tužiocu AA za period od januara 2014. godine do januara 2015. godine, isplati pojedinačno navedene iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate, tužilji BB, za period od novembra 2013. godine do januara 2015. godine, isplati pojedinačno navedene iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate i tužiocima VV i GG isplati za period od oktobra 2013. godine zaključno sa januarom 2015. godine pojedinačno navedene iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate (sve bliže navedeno u izeci presude) i da u ime i za račun tužilaca nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih uplati pripadajuće doprinose za navedene periode. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu AA naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 51.764,00 dinara, BB iznos od 51.118,00 dinara i VV i GG iznos od 85.956,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3278/21 od 10.09.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u odnosu na tužilju BB u alineji 1. i 2. i u odnosu na tužioce VV i GG u delu koji se odnosi na oktobar, novembar i decembar 2013. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojima je traženo da se obaveže tuženi da im na ime naknade štete za manje isplaćene zarade za navedeni period 2013. godine, isplati novčane iznose u vrednosti sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate ( bliže označeno u tom stavu izreke), kao i da u ime i za račun tužilaca nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih uplati pripadajuće doprinose za isti period. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i u delu stava drugog izreke u odnosu na tužioce BB, VV i GG. Stavom trećim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u preostalom delu stava drugog izreke prvostepene presude u odnosu na tužioca AA i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (odluke sadržane u stavovima drugom i trećem izreke) tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog (izjavljenoj protiv odluke sadržane u stavu drugom izreke) kao izuzetno dozvoljenoj zbog ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude ( odluke sadržane u stavu drugom izreke) na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci AA, BB, VV i GG su bili u radnom odnosu u Privrednom društvu „Kolubara Metal“ d.o.o. Vreoci koje je do 31.12.2013. godine bilo posebno pravno lice, kada je sprovedena statusna promena – pripajanje privrednom društvu RB „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac, koje statusnom promenom pripajanja od 01.07.2015. godine posluje u okviru tuženog JP “Elektroprivreda Srbije“ Beograd. Tuženi je kao poslodavac sledbenik, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o radu, primenjivao na zaposlene iz Ogranka „Kolubara Metal“ opšte akte poslodavca prethodnika (Kolektivni ugovor od 27.07.2012. godine) još godinu dana – u periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine. Nakon statusne promene, tuženi poslodavac sledbenik nije utvrđivao jedinstvenu cenu radnog časa za sve zaposlene, već posebnu cenu radnog časa za Ogranak „Kolubara Metal“ dok nije donet Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Ogranak „Kolubara Metal“ kojim su radna mesta u tom ogranku vrednovana istim koeficijentima za obračun zarada kao i u ostalim ograncima koji posluju u sastavu tuženog, a zatim u februaru mesecu 2015. godine jedinstveno utvrđena cena rada za sve zaposlene kod tuženog stupanjem na snagu novog Posebnog kolektivnog ugovora za JP „Elektroprivreda Srbije“. U periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine, vrednost radnog časa za zaposlene Ogranku „Kolubara Metal“ utvrđivana je za svaki mesec na osnovu Sporazuma zaključenih između direktora tuženog poslodavca sledbenika i Sindikalne organizacije „Kolubara“ čiji je član Sindikalna organizacija „Kolubara Metal“, odnosno između direktora tuženog i Sindikalne organizacije „Kolubara Metal“. U utuženom periodu tužiocima je obračunata i isplaćena zarada po ceni radnog sata koja je niža od vrednosti radnog sata utvrđenog za ostale organizacione delove RB „Kolubara“. Tužioci na ime naknade štete potražuje pojedinačne mesečne iznose koji predstavljaju razliku između isplaćene zarade i zarade koja bi bila isplaćena primenom vrednosti radnog sata kao u ostalim organizacionim delovima u visini koja predstavlja visinu tužbenog zahteva, utvrđenu nalazom i mišljenjem sudskog veštaka.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan i obavezao tuženog da tužiocima isplati na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade utvrđene novčane iznose za navedeni period. Po nalaženju prvostepenog suda zaposlenima preuzetim iz PD „Kolubara metal“ d.o.o. Vreoci kao i tužiocima u spornom periodu obračunavana je i isplaćivana zarada primenom manje vrednosti radnog časa u odnosu na vrednost radnog časa za obračun zarade zaposlenima u PD RB „Kolubara“. Po mišljenju prvostepenog suda poslodavac sledbenik je u roku iz člana 150. Zakona o radu, imao mogućnost da izmeni opšte akte i zaključi novi kolektivni ugovor i izjednači koeficijente za radna mesta i na taj način ispuni zakonsku obavezu da zaposlenima isplaćuje jednaku zaradu za isti rad, kao što je to učinio nakon utuženog perioda, u februaru 2015.godine.

Drugostepeni sud je prihvatio pravno stanovište i date razloge prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na tužioce AA, BB, VV i GG u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu štete zbog manje isplaćene zarade za period od januara 2014. godine do januara 2015. godine, zaključujući da su bez opravdanog razloga zaposleni iz pripojenog privrednog društva stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na druge zaposlene kod poslodavca, čime je, suprotno pravilima iz čl. 18, 19. i 20. Zakona o radu, izvršena njihova diskriminacija po osnovu prava na isplatu zarade prema vrednosti radnog časa određenog za druge zaposlene zbog čega tužioci imaju pravo na naknadu štete zbog manje isplaćene zarade za utuženi period. Preinačio je i odbio tužbeni zahtev tužilaca BB, VV i GG za naknadu štete zbog manje isplaćene zarade u 2013. godini, sa obrazoženjem da je poslodavac prethodnik „Kolubara Metal“ d.o.o. imao ovlašćenje da za celu 2013. godinu u kojoj je poslovao kao samostalno privredno društvo izvrši obračun i isplatu zarade na način propisan odredbama člana 33. st. 2. i 3. Kolektivnog ugovora.

Stanovište nižestepnih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva nije pravilno.

Odredbom člana 147. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05... 75/14), propisano je da u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca u skladu sa zakonom poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Prema odredbi člana 150. istog Zakona, poslodavac sledbenik dužan je da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka: 1) istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika; 2) kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.

U konkretnom slučaju nakon izvršene statusne promene pripajanjem PD „Kolubara metal“ d.o.o. tuženom, poslodavac sledbenik je na osnovu člana 11. Ugovora o pripajanju na zaposlene pripojenog preduzeća primenjivao opšte akte „Kolubara metal“ još godinu dana (od 01.01.2014. godine – 01.02.2015. godine).

Odredbom člana 33. stav 1. Kolektivnog ugovora predviđeno je da se vrednost radnog časa za tekuću godinu utvrđuje za svaki mesec u visini vrednosti radnog časa za najjednostavniji rad, koji se primenjuje kod osnivača PD RB „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac, a eventualnu veću vrednost, ugovorne strane mogu sporazumno naknadno utvrditi. Prema stavu 3. istog člana, ako se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa za najjednostavniji rad, ugovorne strane će ga sporazumno promeniti. Ova odredba je davala mogućnost da se vrednost radnog časa određuje u visini i u nižem iznosu od cene rada kod tuženog i to na osnovu sporazuma sa sindikatom.

U konkretnom slučaju, nakon izvršene statusne promene pripajanja PD „Kolubara Metal“ d.o.o. tuženom PD RB „Kolubara“ d.o.o, poslodavac sledbenik je shodno odredbi člana 11. Ugovora o pripajanju, na zaposlene pripojenog preduzeća primenjivao opšte akte „Kolubare Metal“ d.o.o. još godinu dana, u periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine, u skladu sa članom 150. Zakona o radu. Odredbom člana 33. stav 3. Kolektivnog ugovora „Kolubara Metal“, koji je tuženi kao poslodavac sledbenik nastavio da primenjuje u navedenom periodu bio je uređen način određivanja vrednosti radnog časa zaposlenih u slučaju promenjenih okolnosti. Vrednost radnog časa zaposlenih u Ogranku „Kolubara Metal“ je utvrđivana za svaki pojedinačan mesec u spornom periodu na osnovu saglasnih izjava predstavnika zaposlenih u sindikatu i direktora tuženog poslodavca sledbenika. Zaključeni sporazumi su punovažni (nisu osporavani, niti utvrđeni ništavim), pa oni proizvode pravno dejstvo za sve strane u postupku (i za tužioce i za tuženog). Po oceni revizijskog suda u konkretnom slučaju nema povrede načela iz člana 104. stav 2. i 3. Zakona o radu u situaciji kada su vrednost radnog časa sporazumno određivali predstavnici sindikata i tuženi, poslodavac sledbenik, kom prilikom su bili u situaciji da tu vrednost odrede u visini koja se primenjivala na zaposlene kod poslodavca sledbenika (predstavnicima sindikata je vrednost radnog časa morala biti poznata), što nisu učinili.

Neprihvatljivo je stanovište iz pobijane drugostepene presude da su zaposleni iz pripojenog društva stavljani u neravnopravan položaj u odnosu na druge zaposlene kod tuženog, te da je time, suprotno pravilima iz čl. 18, 19. i 20. Zakona o radu, izvršena njihova diskriminacija po osnovu prava na isplatu zarade. Za postojanje diskriminacije u smislu navedenih odredaba Zakona o radu neophodno je da se zaposleni stavi u nepovoljniji položaj u odnosu na druga zaposlena lica u istoj ili sličnoj situaciji s obzirom na neko lično svojstvo. Tužioci i drugi zaposleni u pripojenom privrednom društvu nisu bili stavljeni u nepovoljniji položaj u pogledu prava na zaradu u toku 2014. godine, niti se zaposlenje u Ogranku „Kolubara Metal“ može smatrati ličnim svojstvom.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Kako je pobijena presuda preinačena, to je odlučeno i o troškovima celog postupka na osnovu članova 165. stav 2. 163. stav 2. u vezi 153. stav 1, 154. stav 2. ZPP, pa su obavezani tužioci da tuženom nadoknade troškove postupka po reviziji i to za: sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara odmereni prema važećoj AT, sudsku taksu za reviziju u iznosu od 25.998,47 dinara i sudsku taksu za odluku po reviziji u iznosu od 38.997,70 dinara, troškove prvostepenog postupka koji se odnose na sudsku taksu za odgovor na tužbu u visini od 6.200,00 dinara i troškove drugostepenog postupka koji se odnose na sudsku taksu za žalbu u visini od 12.999,00 dinara i sudsku taksu za odluku po žalbi u iznosu od 12.999,00 dinara, odmereni prema važećoj TT, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene, izjavljene protiv stava trećeg izreke drugostepene presude ( u delu kojim je ukinuto rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Lazarevcu P1 1145/16 od 09.06.2021. godine u odnosu na tužioca AA i predmet vraćen prvostepenom sudu u tom delu na ponovni postupak) i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

U konkretnom slučaju je revizija izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu trećem izreke drugostepene presude kojim je ukinuto rešenje o parničnim troškovima u odnosu na tužioca AA i predmet vraćen prvostepenom sudu u tom delu na ponovni postupak. Takvim rešenjem se postupak pravnosnažno ne okončava, pa revizija u tom delu nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić