.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 551/2015
09.07.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić – Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca N.M. iz B., čiji je punomoćnik D.N., advokat iz A., protiv tuženog Javnog preduzeća za distribuciju toplotne energije „Toplifikacija“ iz Lazarevca, čiji je punomoćnik N.B., advokat iz L., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3314/14 od 17.10.2014. godine, na sednici održanoj 09.07.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3314/14 od 17.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Lazarevcu, presudom P1 1624/2013 od 17.07.2014. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.07.2009. godine, na poslovima pomoćnika magacionera, kao i da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad na navedene poslove sa svim pravima iz radnog odnosa (stav prvi izreke). Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav drugi izreke).
Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 3314/14 od 17.10.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Lazarevcu P1 1624/13 od 17.07.2014. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u ime tužioca, reviziju je blagovremeno izjavio njegov punomoćnik, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana. U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Međutim, navedena bitna povreda odredaba parničnog postupka, nije predviđena kao revizijski razlog, pa se zbog nje revizija ne može izjaviti, na osnovu odredbi člana 407. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je obavljao kod tuženog poslove u periodu od 01.07.2009. godine do 31.05.2012. godine (na osnovu Ugovora o delu broj 3521 od 01.07.2009. godine sa aneksima, Ugovora o delu broj 2459/4 od 15.04.2010. godine, Ugovora o delu broj 5559 od 16.08.2010. godine i aneksa od 30.12.2010. godine, i Ugovora o delu broj 2288 od 30.03.2011. godine, sa aneksima). Tužilac nije zaključio sa tuženim ugovor o radu, bilo na određeno ili neodređeno vreme, već je u spornom periodu bio angažovan od strane tuženog na osnovu navedenih ugovora o delu, radi obavljanja poslova vezanih za preseljenje dobara tuženog iz magacina u magacin, kao i za obavljanje poslova na hitnim intervencijama (tužba je podneta 17.06.2013. godine).
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su odbili tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je u radnom odnosu tuženog na neodređeno vreme počev od 01.07.2009. godine i to na poslovima pomoćnika magacionera, kao i da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad na navedenim poslovima, sa svim pravima iz radnog odnosa.
Odredbom člana 195. stav 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 34/09), je bilo propisano, da, rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja odnosno, saznanja za povredu prava.
Kako je u ovoj parnici iz radnog odnosa tužba za utvrđenje da je radni odnos prema navedenim ugovorima o delu i aneksima postao radni odnos na neodređeno vreme podneta 17.06.2013. godine, a iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac obavljao poslove kod tuženog do 31.05.2012. godine, to je protekao rok za podnošenje tužbe od 90 dana, računajući od dana saznanja za povredu, odnosno od 31.05.2012. godine, kao dana faktičkog prekida rada.
Odredbom člana 199. stav 1. Zakona o radu, je propisano, da, poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Dakle, ugovor o delu se zaključuje radi obavljanja određenih poslova koji su van delatnosti poslodavca.
Međutim, kako je tužilac obavljao kod tuženog poslove u vezi preseljenja dobara tuženog iz magacina u magacin, kao i poslove na hitnim intervencijama, dok se tužbom traži utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme na poslovima i to pomoćnika magacionera, to su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, za utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme, između ostalog, neophodno je i da se radi o obavljanju istovrsnih poslova kod istog poslodavca iz delatnosti poslodavca sa punim radnim vremenom.
U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
