U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ... broj ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Milan Joksović, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1769/23 od 18.10.2023. godine, u sednici održanoj 20.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1769/23 od 18.10.2023. godine u stavu prvom i drugom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1769/23 od 18.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P1 18/16 od 22.12.2022. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu u periodu od 2012. godine do 2016. godine od strane grupe zaposlenih i to finansijskog direktora VV, generalnog direktora GG, tehničkog direktora DD, generalnog direktora ĐĐ i novopostavljenog generalnog direktora tuženog EE na način bliže opisan u stavu prvom izreke presude, da se obaveže tuženi da tužiocu isplati 9.000.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete i to po 3.000.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede slobode i prava ličnosti i na ime pretrpljenog straha sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate, da se obaveže tuženi da ovu presudu objavi u dnevnim novinama „Politika“ o svom trošku poštujući pravila propisana Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 519.400,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi, a stavom trećim izreke, odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući je u stavu prvom i drugom izreke zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408., u vezi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23) i člana 29. stav 5. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ broj 36/10) Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio zaposlen po osnovu ugovora o radu od 16.10.2007. godine izmenjenog sa više aneksa, poslednji put aneksom broj 8 od 01.02.2013. godine kojim je sa prethodne pozicije komercijlanog rukovodioca divizije unutar sektora I IS premešen u novoosnovani sektor Industrija i postavljen na radno mesto komecijalnog rukovodioca divizije I SS (jedne od divizija u sastavu sektora Industrija) sa direktno nadređenim finansijskim direktorom za koga je imenovan VV i tehničkim direktorom celog sektora Industrija DD kome je direktno nadređeni bio generalni direktor GG, a sve radi reorganizacije na nivou cele korporacije. Tužilac je do maja 2013. godine radio na važnim projektima u okviru tuženog kada je počeo prijavljivati nepravilnosti zbog čega je došlo do promene ponašanja zaposlenih i rukovodilaca prema njemu koje je rezultiralo i njegovom izolacijom. Usled ovakvog ponašanja prema njemu tužilac je početkom 2014. godine pokrenuo postupak uzbunjivanja pred kompanijskim Ombudsmanom u sedištu tuženog u ... od kada više nije dobijao zaduženja već su ga sprečavali da radi da bi 29.12.2015. godine tužiocu bio otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za radom pošto tužilac nije prihvatio premešaj na drugo radno mesto. Tužiocu je isplaćena otpremnina oko 2.000.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je ponašanje tuženog prema tužiocu koje je rezultiralo prestankom radnog odnosa nije posledica zlostavljanja na radu već potencijalno posledica preduzetih radnji uzbunjivanja zbog čega su pravilno odbili zahtev tužioca da se utvrdi da je pretrpeo zlostavljanje na radu i kao posledicu toga da je pretrpeo nematerijalnu štetu u vidu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, slobode i prava ličnosti i straha.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema odredbi člana 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ broj 36/10) zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju na radu od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, a prema članu 30. istog Zakona zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može u postupku pred nadležnim sudom da zahteva utvrđenje da je pretrpeo zlostavljanje, zabranu vršenja ponašanja koje predstavlja zlostavljanje, zabranu daljeg vršenja zlostavljanja, odnosno ponavljanja zlostavljanja, izvršenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja, naknadu materijalne i nematerijalne štete, u skladu sa zakonom, objavljivanje presude donete povodom tužbi iz tačke 1 - 4. ovog člana.

Polazeći od sadržine navedenih zakonskih odredaba i odredbe člana 6. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu koji propisuje da je zlostavljanje, u smislu ovog zakona, svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu prava dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor, te odredbe člana 5. Pravilnika o pravilima ponašanja poslodavca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ broj 62/10) kojim je propisano da se ne smatraju zlostavljanjem, između ostalog, pojedinačni akt poslodavca (rešenje, ponuda aneksa ugovora o radu, upozorenje i drugo) kojim se rešavalo o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa protiv koga zaposleni ima pravo na zaštitu u postupku propisanim posebnim zakonom, kao i uskraćivanje i onemogućavanje prava utvrđenih zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu čija se zaštita ostvaruje u postupku kod poslodavca i pred nadležnim sudom (neisplaćivanje zarade i drugih primanja, određivanje prekovremenog rada suprotno zakonu, uskraćivanje prava na dnevni, nedeljni i godišnji odmor i slično) i odredaba Zakona o zaštiti uzbunjivača proizilazi da ponašanje zaposlenih kod tuženog prema tužiocu ne predstavlja radnje zlostavljanja na radu u smislu citiranih zakonskih odredbi, već je posledica njegovog potencijalnog uzbunjivanja u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zaštiti uzbunjivača, a kroz otkrivanje informacija o navodnom kršenju propisa kod tuženog usled čega se posledice na koje tužba ukazuje mogu smatrati samo kao eventualno štetne radnje u smislu zaštite uzbunjivača, a ne zlostavljanja na radu, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi pa su stoga suprotni navodi revizije tužioca neosnovani.

Ostalim navodima revizije osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja iz kog razloga se shodno članu 407. stav 2. ZPP revizija ne može izjaviti.

Obzirom da nije utvrđeno da je došlo do zlostavljanja na radu pravilno je odbijen zahtev za naknadu nematerijalne štete, pa je na osnovu izloženog primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković