U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, revizijom se određeno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se može izjaviti revizija.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima operater 2 do 07.02.2012. godine, kada joj je rešenjem tuženog od 02.02.2012. godine otkazan ugovor o radu, na osnovu odredbe člana 179. tačka 9. Zakona o radu. U obrzloženju osporenog rešenja je navedeno da je tuženi izvršio reorganizaciju pojedinih sektora, odeljenja i radnih jedinica u cilju smanjenja ukupnih troškova poslovanja, racionalizacije i optimizacije korišćenja ljudskih resursa i prilagođavanja potrebama procesa i organizacije rada, što je posledično dovelo do brisanja pojedinih poslova. Pre donošenja osporenog rešenja tuženi je doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 07.12.2011. godine, kojim su proizvodno – tehničkom sektoru – Odeljenje proizvodnje – RJ punjenje pored ostalih u članu 3. brisani poslovi operater 2. Tuženi je dana 27.12.2011. godine doneo predlog Programa rešavanja viška zaposlenih, koji je dostavljen na mišljenje Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sindikalnoj organizaciji tuženog. Sindikalna organizacija tuženog je u svom mišljenju 11.01.2012. godine izrazila neslaganje sa predlogom Programa rešavanja viška zaposlenih, a Nacionalna služba za zapošljavanje je dana 30.12.2011. godine dostavila tuženom mišljenje i predlog mera za zapošljavanje viška zaposlenih kod tuženog u kome je, pored ostalog navedeno da kod tuženog ne postoji mogućnost da se zaposlenima koji su višak obezbedi ni jedna od prava utvrđenih u članovima 154. – 156. Zakona o radu i da je poslodavcu predočeno, posle uvida u zahteve za potrebnom radnom snagom, da ne postoji potražnja za zanimanja zaposlenih koji su tehnološki višak. Dana 20.01.2012. godine tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih, kojim su utvrđeni razlozi prestanka potrebe za radom zaposenih, kao i struktura zaposlenih za čijim je radom prestala potreba i čijim je članom 1. tačka 1.3.1. predviđeno brisanje poslova operater 2 u proizvodno - tehničkom sektoru, Odeljenje proizvodnje RJ P.. U skladu sa navedenim programom, svim zaposlenima koji su kod tuženog obavljali poslove operater 2 je prestao radni odnos kao tehnološkom višku. Utvrđeno je i da je dana 21.04.2010. godine, zaključen sporazum o prekidu štrajka između tuženog i sindikalne organizacije tuženog kojim je, pored odluke o prestanku štrajka dogovoreno i da će se eventualno otpuštanje zaposlenih za čiji je radom prestala potreba usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena vršiti pod uslovom dobroboljnog odlaska iz preduzeća uz isplatu stimulativnih otpremnina zaposlenima čije prijave za napuštanje kompanije budu prihvaćene, kao i da će potpisnici sporazuma po okončanju letnje sezone (ukoliko tuženi do tada ne uspe da reši pitanje viška zaposlenih putem programa dobrovoljnog napuštanja kompanije) razmotriti uspešnost realizacije programa dobrovoljnog napuštanja kompanije uz mogućnost promene uslova za otpuštanje zaposlenih ako to situacija zahteva. Tuženi je radi realizacije navedenog sporazuma dana 07.06.2010. godine objavio interni oglas za prikupljanje ponuda zaposlenih za prestanak radnog odnosa po osnovu viška zaposlenih za isplatu stimulativne otpremnine, nakon čega je 10.03.2011. godine, 28.03.2011. godine i 05.04.2011. godine upućivao pozive predsedniku samostalnog sindikata tuženog radi prezentacije rezultata poslovanja tuženog u 2010. godini, razmatranja uspešnosti realizacije programa dobrovoljnog napuštanja kompanije iz 2010. godine i upoznavanje sa planovima tuženog da se sprovođenjem programa rešavanja viška zaposlenih smanji broj zaposlenih. Tuženi je isplatio tužilji otpremninu zbog prestanka radnog odnosa.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku kao i zahtev da se tuženi obaveže da tužilju vrati na rad.

Prema utvrđenim činjenicama tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih, na predlog Programa izjasnila se Nacionalna služba za zapošljavanje i sindikalna organizacija tuženog, a Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 21.04.2011. godine brisano je – ukinuto radno mesto tužilje, a tužilji je pre prestanka radnog odnosa isplaćena otpremnina. Imajući u vidu ovako utvrđene činjenice i po oceni Vrhovnog kasacionog suda tuženi je postupio u svemu u skladu sa odredbama člana 179. tačka 9., člana 153. – 157. i člana 158. stav 1. Zakona o radu, kada je tužilji otkazao ugovor o radu kao tehnološkom višku.

Kako je tuženi u svemu postupio po navedenim zakonskim odredbama, to je pravilna odluka nižestepenih sudova da nije osnovan zahtev tužilje za poništaj otkaza ugovora o radu, pa je neosnovano isticanje u reviziji tužilje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. Budući da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, pa se revizijom neosnovano pobijaju nižestepene presude i u tom delu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.