U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Radomir Vujičić, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijala za sremski okrug sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, utvrđenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 168/20 od 14.10.2020. godine, u sednici održanoj 19.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda Novom Sadu Gž1 168/20 od 14.10.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 58/18 od 24.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan glavni tužbeni zahtev tužilje radi utvrđenja da je radni odnos tužilje zasnovan Ugovorom o radu od 26.05.2016. godine i Aneksom ugovora o radu od 28.07.2016. godine na određeno vreme po osnovu povećanog obima rada, zaključen u suprotnosti sa članom 37. Zakona o radu, postao radni odnos na neodređeno vreme sa danom 01.06.2016. godine, kao danom stupanja tužilje na rad, odbijen je tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu od 17.01.2018. godine i odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se tuženi obaveže da tužilju vrati na rad i rasporedi je na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke, odbijen je prvi eventualni tužbeni zahtev tužilje radi utvrđenja da su Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 31.12.2014. godine, Aneks 1 ugovora o radu od 16.01.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 31.03.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 01.06.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 29.07.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 30.09.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 26.05.2016. godine i Aneks ugovora o radu od 28.07.2016. godine, zaključeni suprotno odredbama Zakona o radu važećeg u vreme zaključenja ugovora, kao i da je radni odnos tužilje postao radni odnos na neodređeno vreme sa danom 01.06.2016. godine kao danom stupanja tužilje na rad i odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se tuženi obaveže da tužilju vrati na rad i rasporedi je na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom trećim izreke, odbijen je drugi eventualni tužbeni zahtev tužilje radi utvrđenja da Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 31.12.2014. godine, Aneks 1 ugovora o radu od 16.01.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 31.03.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 01.06.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 29.07.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 30.09.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 26.05.2016. godine i Aneks ugovora o radu od 28.07.2016. godine, ne proizvode pravno dejstvo među ugovornim stranama kao prividni ugovori i da se utvrdi da ti ugovori proizvode pravno dejstvo ugovora o radu na neodređeno vreme, kao i da je radni odnos tužilje postao radni odnos na neodređeno vreme sa danom 01.06.2016. godine kao danom stupanja tužilje na rad, odbijen je tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu od 17.01.2018. godine i odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se tuženi obaveže da tužilju vrati na rad i rasporedi je na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom četvrtim izreke, odbijen je treći eventualni tužbeni zahtev tužilje radi utvrđenja da su Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 31.12.2014. godine, Aneks 1 ugovora o radu od 16.01.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 31.03.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 01.06.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 29.07.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 30.09.2015. godine, Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 26.05.2016. godine i Aneks ugovora o radu od 28.07.2016. godine, zaključeni suprotno odredbama Zakona o radu zloupotrebom prava tuženog da sa tužiljom zaključi ugovor o radu na određeno vreme, čime je tužiljin radni odnos postao radni odnos na neodređeno vreme sa danom 01.06.2016. godine kao danom stupanja tužilje na rad, odbijen je tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu od 17.01.2018. godine i odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se tuženi obaveže da tužilju vrati na rad i rasporedi je na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda Novom Sadu Gž1 168/20 od 14.10.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 58/18 od 24.06.2019. godine u delu kojim je odlučeno o zahtevu za raspoređivanje tužilje na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti i tužba odbačena. Stavom drugim izreke, u ostalom delu žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile više ugovora o radu na određeno vreme za obavljanje poslova ... za ... . Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 31.12.2014. godine zaključen je između parničnih stranaka za period od 01.01. do 31.03.2015. godine, a otkazan rešenjem od 31.03.2015. godine. Potom je između parničnih stranaka zaključen Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 31.03.2015. godine za period od 01.04. do 31.05.2015. godine, koji je otkazan rešenjem od 01.06.2015. godine. Zatim su parnične stanke zaključile Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 01.06.2015. godine za period od 01.06. do 31.07.2015. godine, koji je otkazan rešenjem od 29.07.2015. godine i nakon toga Ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla od 29.07.2015. godine za period od 01.08. do 30.09.2015. godine, koji je otkazan rešenjem od 30.09.2015. godine. Na osnovu tih ugovora tužilja je kod tuženog na navedenim poslovima, koji su bili predviđeni Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog, bila radno angažovana ukupno 9 meseci. Nakon toga parnične stranke su zaključile Ugovor o radu od 30.09.2015. godine zbog zamene privremeno odsutne zaposlene sa početkom 01.10.2015. godine do povratka odsutne zaposlene, koji je otkazan 31.05.2016. godine kada se zamenjena zaposlena vratila na rad. Zatim su 26.05.2016. tužilja i tuženi zaključili još jedan ugovor o radu na određeno vreme zbog povećanog obima posla za period od 01.06. do 31.07.2016. godine. U toku trajanja tog ugovora parnične stranke su zaključile Aneks ugovora o radu od 28.07.2016. godine u skladu sa odredbama člana 187. Zakona o radu, kojim je radni odnos tužilje produžen na određeno vreme do isteka korišćenja prava na odsustvo. Ovaj ugovor je tužilji otkazan 21.01.2018. godine, nakon završetka korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, i to rešenjem o otkazu ugovora o radu od 17.01.2018. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev tužilje radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, utvrđenja i vraćanja na rad neosnovan.

Odredbama člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... i 75/14) propisano je: da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1.); da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2.); da prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovog člana (stav 3.); izuzetno od stava 2. ovog člana ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi, ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka (stav 4. tačka 1)); da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.).

Odredbama člana 187. stav 1. Zakona o radu, propisano je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Prema stavu 2. istog člana, zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Kako je tužilja kod tuženog tokom 2015. godine, po ukupno četiri ugovora o radu zaključena sa tuženim na određeno vreme zbog povećanog obima posla, radila u kontinuitetu 9 meseci, a 2016. godine, po još jednom ugovoru o radu na određeno vreme od 2 meseca zbog povećanog obima posla, pravilna je ocena nižestepenih sudova da nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 37. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Pri tome, nije od značaja okolnost što je tužilja u radnom odnosu kod tuženog bila ukupno više od 24 meseca. Naime, Zakon o radu je u članu 37. stav 2, ograničio trajanje radnog odnosa na određeno vreme kod istog poslodavca na istim poslovima na period do 24 meseca, ali je izuzetak od ovog pravila zamena odsutnog radnika, kada je trajanje radnog odnosa određeno dužinom odsutnosti, na šta upućuje član 37. stav 4. tačka 1) Zakona o radu, kao i slučaj posebne zaštite od otkaza ugovora o radu iz člana 187. Zakona o radu, kada se, prema stavu 2. tog člana, produžava roka na koji je zasnovan radni odnosa na određeno vreme za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, do isteka korišćenja prava na odsustvo po tom osnovu.

Pravilna je ocena nižestepenih sudova da ugovori koje su parnične stranke zaključivale na određeno vreme zbog povećanog obima posla, a koje tužilja osporava, jesu ugovori propisani odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu, prema kojoj ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Stoga su neosnovani navodi tužilje, koje ponavlja u reviziji, da se radi o ugovorima zaključenim suprotno zakonu i zloupotrebom prava. Osim toga, tužilja tokom rada kod tuženog nije osporavala ove ugovore o radu niti pak rešenja po kojima su joj ti ugovori otkazivani istekom perioda na koje su zaključivani.

Pravilno su sudovi odbili i zahtev tužilje za vraćanje na rad jer izostanak pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, isključuje i osnovanost zahteva za njegovu reintegraciju, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke presude.

Odluka o troškovima postupka iz stava drugog izreke je doneta primenom člana 163. stav 2. u vezi člana 153. ZPP, imajući u vidu neuspeh revidenta u ovom postupku

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić