Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Marković, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „Autoprevoz“ Čačak, čiji je punomoćnik Ljubica Mićović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1660/18 od 01.08.2018. godine, u sednici održanoj dana 11.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1660/18 od 01.08.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1660/18 od 01.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 269/13 od 14.12.2017. godine, ispravljene rešenjem istog suda P1 269/13 od 30.01.2018. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih deviznih dnevnica za službeno putovanje u inostranstvu za period od 01.04.2010. godine do 06.05.2013. godine isplati iznos od 3.009,50 evra sa kamatom obračunatom na godišnjem nivou do 24.12.2012. godine u visini osnovne kamatne stope Evropske centralne banke, a od 25.12.2012. godine u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena, sve u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS, u visini i na način bliže određen u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke obavezna je tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih dinarskih dnevnica za službeno putovanje u zemlji za period od 01.07.2011. godine do 18.07.2014. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom u visini i na način bliže određen ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 248.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1660/18 od 01.08.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku P1 269/13 od 14.12.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 269/13 od 30.01.2018. godine, u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Čačku P1 269/13 od 14.12.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 269/13 od 30.01.2018. godine, u stavovima drugom i trećem izreke i spis predmeta u ukinutim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o istoj odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87-18 – u daljem tekstu ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stavom 2. navedene odredbe propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu podneta je dana 29.04.2013. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 3.009,50 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, što predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić