U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ovog Zakona, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a materijalno pravo je pravilno primenjeno.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju Upravni odbor S. a.d. V. je 09.12.2010.godine, doneo Odluku o utvrđivanju tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena i o rešavanju viška zaposlenih kod tuženog S.-V. DOO V., kojom je utvrđeno koje su i u čemu se sastoje promene koje uslovljavaju smanjenje broja zaposlenih. Članom 5. te odluke konstatovano da tuženi na dan 01.10.2010. godine ima ukupno 38 zaposlenih na neodređeno vreme, a da je utvrđen višak od 19 zaposlenih, koji će u okviru perioda od 90 dana, biti otpušteni. Utvrđeno je (čl. 6. odluke) da tuženi nema mogućnosti da radnopravni status zaposlenih koji su oglašeni viškom reši na neki od načina propisanih zakonom, osim prava na isplatu otpremnine, a da višak zaposlenih određuje direktor ili lice koga on ovlasti. U realizaciji te odluke tuženi nije doneo novi, niti izmenio postojeći Pravilnik o sistematizaciji poslova i radnih zadataka, već je i dalje bio na snazi Pravilnik o sistematizaciji poslova i radnih zadataka O.f. V.n.V. i F.l.b. S.-C. T. od 29.06.2001. godine. Rešenjem direktora tuženog od 10.12.2010. godine, utvrđeno je da je za radom tužioca raspoređenog na radnom mestu ''rad u ratarskoj proizvodnji'' prestala potreba usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, pa kako se zaposlenom nije mogao obezbediti premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, niti druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu, konstatovano je da će mu nakon isplate otpremnine ugovor o radu biti otkazan. Zatim je, rešenjem od 17.12.2010. godine, primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu, tužiocu otkazan ugovor o radu, uz prethodnu isplatu otpremnine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su zaključili da su pobijana rešenja nezakonito doneta, primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu. Po stanovištu ovoga suda iz razloga što tuženi prilikom smanjenja broja zaposlenih, pa među njima i tužioca na radnom mestu ''rad u ratarskoj proizvodnji'', nije uopšte primenjivao kriterijume iz članova 38. – 40. tada važećeg Opšteg kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“ br. 50/2008...08/09) na sve zaposlene na tom radnom mestu, da bi potom mogao da odluči kome će otkazati ugovor o radu po ovom osnovu.

Tačan je revizijski navod tuženog da on prema članu 153. stav 2. Zakona o radu u konkretnom slučaju nije morao da donese program za rešavanje viška zaposlenih. Međutim, to ne utiče na pravilnost primenjenog materijalnog prava u pobijanoj presudi jer je prilikom određivanja ko će od zaposlenih biti taj za čijim je radom prestala potreba na radnom mestu ''rad u ratarskoj proizvodnji'' usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena; morao da primeni kriterijume iz članova 38. – 40. tada važećeg Opšteg kolektivnog ugovora na sve zaposlene na tom radnom mestu.

S obzirom da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, zbog čega je rešenje o otkazu poništeno, pravilno je na osnovu člana 191. Zakona o radu, odlučeno da se tužilac vrati na rad, uz priznanje prava po osnovu rada.

Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.