.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 565/2014
03.07.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca K.N. iz P., sa boravištem u P., protiv tuženog DOO T.- s.-P. za p.,t i u. D., L., radi poništaja odluke o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2465/13 od 06.11.2013. godine, u sednici održanoj 03.07.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2465/13 od 06.11.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 904/11 od 31.05.2013. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništena odluka direktora tuženog br. 3093 od 26.12.1997. godine kojim je tužiocu izrečena disciplinska mera – prestanak radnog odnosa i odluka Upravnog odbora br. 491 od 10.03.1998. godine, doneta po prigovoru tužioca kao nezakonita. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje je obavljao pre prestanka radnog odnosa ili na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima sa svim pravima iz rada i po osnovu rada, počev od dana prestanka radnog odnosa pa do vraćanja na rad.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2465/13 od 06.11.2013. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem pravnog prethodnika tuženog br.1423 od 16.12.1996. godine tužiocu, zaposlenom na radnom mestu vozača kamiona, izrečena je mera udaljenja iz preduzeća, a zatim odlukom direktora tuženog br. 3093 od 26.12.1997. godine i disciplinska mera prestanka radnog odnosa zbog učinjenih povreda radnih obaveza iz člana 101. stav 1. tačka 1., 2. i 12. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 55/96) važećeg u vreme donošenja navedene odluke, u vezi sa članom 86. tačka 10. Kolektivnog ugovora poslodavca zbog neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršenja radnih dužnosti i obaveza, nezakonitog raspolaganja sredstvima i povrede radne obaveze koja predstavlja krivično delo. Tužiocu je stavljena na teret teža povreda radne obaveze jer je Komisija određena za utvrđivanje stanja goriva, na osnovu specifikacije zaduženja goriva za vozilo registarskih oznaka PR 140-951 koje je tužiocu bilo povereno na upravljanje u toku 1996. godine, utvrdila (zapisnik od 06.10.1997. godine) postojanje manjka u potrošnji goriva u količini od 1390 litara, zbog čega je direktor zahtevom br. 2493 od 08.10.1997. godine pokrenuo disciplinski postupak stavljajući tužiocu na teret izazivanje manjka goriva prilikom obavljanja poslova vozača teretnog vozila u količini od 1390 litara u periodu od 01.01.1996. godine do 31.12.1996. godine. Protiv prvostepenog rešenja tužilac je podneo prigovor koji je odlukom Upravnog odbora tuženog br. 419 od 10.03.1998. godine odbijen.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos kod tuženog i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.
Prema odredbi člana 101. Zakona o radnim odnosima („Službeni glasnik RS“ br. 55/96) propisano je da se prestanak radnog odnosa izriče, između ostalog, zbog neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih dužnosti i obaveza (tačka 1.), zbog nezakonitog raspolaganja sredstvima (tačka 2.), zbog povrede radne obaveze koja predstavlja krivično delo (tačka 12.), kao i da se mera prestanka radnog odnosa izriče i za druge povrede radnih obaveza utvrđene zakonom i kolektivnim ugovorom (stav 2. istog člana).
Prema odredbi člana 98. tog zakona, pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno u roku od šest meseci od kad je povreda učinjena. Ako povreda radne obaveze sadrži obeležja krivičnog dela, pokretanje disciplinskog postupka zastareva protekom šest meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno protekom roka zastarelosti za to krivično delo.
Dakle, kod utvrđenog da je tužiocu stavljena na teret povreda radne obaveze u vidu izazvanog manjka goriva prilikom obavljanja poslova vozača teretnog vozila, prema putnim nalozima i trebovanjima iz 1996. godine, pri čemu je poslednje trebovanje od 10.07.1996. godine, a da je poslodavac saznao za taj manjak na osnovu zapisnika komisije od 06.10.1997. godine i da je disciplinski postupak protiv tužioca pokrenut zahtevom direktora od 08.10.1997. godine, nakon isteka zakonom propisanog roka od šest meseci od dana kada su povrede učinjene to su i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno navodima revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, pravilno pobijana rešenja poništena kao nezakonita i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad.
Pri tome, u konkretnom slučaju postoji pravni kontinuitet između DOO T.s. čiji su disciplinski organi protiv tužioca vodili disciplinski postupak i prema tužiocu izrekli disciplinsku meru prestanka radnog odnosa i tuženog DOO T.s.-P. za p.,t. i u. D., iz kojih razloga se neosnovano navodima revizije tuženog ukazuje da nije pasivno legitimisan u ovoj parnici.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci rešenja bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava.
Predsednik veća – sudija
Snežana Andrejević,s.r.
