.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 57/2019
30.05.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupaju Milan Petrović, Tanja Savić i Milan Maksimović, advokati iz ..., protiv tuženog BB, koga zastupa punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2356/18 od 27.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 30.05.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2356/18 od 27.09.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2356/18 od 27.09.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Rumi P1 18/18 od 05.07.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada u periodu od 01.09.2015. godine do 30.04.2017. godine isplati iznos od 169.557,72 dinara i to pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.09.2015. godine do 30.04.2017. godine, isplati ukupan iznos od 76.890,67 dinara i to pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog iznosa do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose naknade troškova u delu koji se odnosi na kamatni početak i to za datum 15-i u tekućem mesecu. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.458,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2356/18 od 27.09.2018. godine, odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu, u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom tuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 05.05.2017. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora od 246.448,39 dinar, očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
