U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dobrica Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog „Teko Mining“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Branko Ilić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1112/20 od 28.04.2021. godine, u sednici održanoj 29.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1112/20 od 28.04.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 783/17 od 04.08.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno, kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog broj ../14 od 28.07.2014. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 258.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3922/17 od 11.07.2018. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi, kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ../14 od 28.07.2014. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 249.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate, ukoliko iste ne plati u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3181/2018 od 30.10.2019. godine usvojena je revizija tužioca, pa je ukinuta drugostepena presuda i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1112/20 od 28.04.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništeno, kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog broj ../14 od 28.07.2014. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 249.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih razloga propisanih članom 407 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. Obavljao je poslove referenta za ..., sa VII stepenom stručne spreme u radnoj jedinici ... u ... . Tužilac je povremeno po jedan dan bio angažovan i za obavljanje poslova svog radnog mesta i u Beogradu. Tužiocu je 22.08.2014. godine prestao radni odnos kao tehnološkom višku na osnovu rešenja o otkazu ugovora o radu broj ../14 od 28.07.2014. godine, na osnovu koga mu je tuženi isplatio otpremninu u iznosu od 919.252,02 dinara. Pre donošenja ovog rešenja tuženi je Odlukom broj ../14 od 10.07.2014. godine usvojio Pravilnik o sistematizaciji i unutrašnjoj organizaciji društva sa izmenom sistematizacije radnih mesta i organizacione šeme. Navedenim Pravilnikom izvršena je preraspodela poslova i optimiziranje broja izvršilaca prema stvarnom obimu proizvodnje i prihoda, a koji u odnosu na radnu jedinicu ... u ... nije sistematizovao do tada postojeće radno mesto referenta za ... . Navedeni Pravilnik oglašen je na oglasnim tablama u sve četiri radne jedinice i centru Beogradu i isti je pre donošenja osporenog rešenja stupio na pravnu snagu. Tuženi je doneo i Odluku broj ../14 od 20.07.2014. godine kojom je pored ostalog konstatovano da rezultati poslovanja tuženog nalažu neophodnu kadrovsku reorganizaciju, centralizaciju poslovnog upravljanja iz jedinstvenog centra - Beograda, u cilju obezbeđenja ekonomičnijeg i profitabilnijeg poslovanja, da je zbog smanjenog obima posla i iskazanog gubitka u 2013. godini doneta izmena Pravilnika o sistematizaciji, unutrašnjoj organizaciji radnih mesta i organizacione šeme, te da je prilagođavanje novonastaloj situaciji uslovilo ukidanje pojedinih radnih mesta, odnosno smanjenja broja izvršilaca. S tim u vezi je utvrđen spisak od šest zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, među kojima je i tužilac. Tuženi nije bio dužan da shodno članu 153. Zakona o radu donosi Program rešavanja viška zaposlenih. U vreme kada je tužilac proglašen tehnološkim viškom u centrali tuženog u Beogradu na poslovima koje je obavljao tužilac, tuženi je angažovao druga lica sa VII stepenom stručne spreme na osnovu ugovora o radu na određeno vreme koji su produžavani na tri meseca do godinu dana i nakon otkaza ugovora o radu tužiocu. Tužiocu nije ponuđeno vršenje bilo kojih poslova u Beogradu u okviru njegove stručne spreme iako je bio spreman da putuje u Beograd i prihvati posao i sa nižom stručnom spremom. Prema Aneksu ugovora o radu od 04.07.2014. godine tužilac, kao zaposleni zbog potrebe procesa i organizacije rada može da bude upućen u drugi organizacioni deo poslodavca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je našao da je osporeno rešenje nezakonito jer potreba za obavljanjem poslova koje je do otkaza ugovora o radu obavljao tužilac nije prestala, već je obim ovih poslova u centrali u Beogradu povećan. Tuženi je za obavljanje tih poslova angažovao druga lica na određeno vreme i pre i nakon otkazivanja ugovora o radu tužiocu, sa sedmim stepenom stručne spreme koju je posedovao tužilac i sa kojom je obavljao te poslove do proglašenja tehnološkim viškom. Tuženi nije ponudio tužiocu obavljanje poslova iz oblasti ... struke koji su se obavljali u Beogradu i za kojima je postojala potreba iako je tužilac bio spreman da putuje za Beograd i prihvati obavljanje drugih poslova bez obzira na udaljenost mesta rada i to ne samo u okviru VII stepena stručne spreme, već i sa nižom spremom. Stoga tuženi nije pružio mogućnost tužiocu da koristi pravo iz Aneksa ugovora o radu od 04.07.2014. godine koji predviđa da tužilac kao zaposleni zbog potrebe procesa i organizacije rada može da bude upućen u drugi organizacioni deo poslodavca. Kod izloženog, osporeno rešenje je poništeno a tuženi je obavezan da tužioca vrati na radu.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu tužiocu raspoređenom na poslovima referenta za ... otkazan je ugovor o radu sa pratećim aneksima, zbog toga što je proglašen tehnološkim viškom.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 32/13), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Prema navedenom članu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla kada se taj posao ukida ili dođe do smanjenja obima posla u kom slučaju se smanjuje broj izvršilaca na tom radnom mestu. Međutim, uslov za otkaz ugovora o radu zaposlenom višku je da poslodavac nema mogućnost da ga rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi.

U vreme kada je tužilac proglašen tehnološkim viškom, u centrali tuženog u Beogradu je postojala potreba za obavljanjem ... poslova koje je obavljao tužilac do prestanka radnog odnosa u radnoj jedinici ... u ... . Tuženi nije ponudio tužiocu obavljanje tih poslova, već je primio u radni odnos na određeno vreme treća lica sa VII stepenom stručne spreme koju je posedovao i tužilac i sa kojom je obavljao poslove do proglašenja tehnološkim viškom. Tužilac je, dakle, prema stručnoj spremi i radnom iskustvu mogao biti raspoređen na rad u centrali u Beogradu na poslove na koje je tuženi nakon što je tužiocu otkazao ugovor o radu zaposlio treća lica. Ovo imajući u vidu i da je prema Aneksu ugovora o radu od 04.07.2014. godine tužilac kao zaposleni mogao biti upućen u drugi organizacioni deo poslodavca, kao i da bi bez obzira na udaljenost od mesta njegovog stanovanja prihvatio ponudu da obavlja poslove u centrali tuženog. Stoga nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za donošenje osporenog rešenja.

Imajući u vidu akcesorni karakter zahteva za vraćanje na rad, pravilno je usvojen i tužbeni zahtev za vraćanje na rad, u skladu sa članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Kod izloženog neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, pravilna primena prava u sporovima o otkazu ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog, kao u ovom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Stoga je bez uticaja pozivanje revizije na odluku Vrhovnog kasacionog suda Rev2 832/20 od 24.12.2020. godine, koja je zasnovana na drugačijem činjeničnom stanju.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić