U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene banke na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu od 08.12.2015. godine, sa aneksima, na posloviam radnog mesta „...“ u Sektoru ... . Odlukom Upravnog odbora tužene br. .. od 24.07.2020. godine, izmenjen je i dopunjen Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji radnih mesta tužene čime je započet postupak organizacionih promena kod tužene. Na osnovu navedenog, odlukom Izvršnog odbora tužene od 06.08.2020. godine usvojen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod tužene sa prilozima (prilog 1. – opis poslova radnih mesta i prilog 2.- šema sistematizacije), tako što je na osnovu procene trenutne organizacije rada u svim organizacionim delovima poslodavac utvrdio koji su to poslovi za čijim obavljanjem je prestala potreba, a koji su to poslovi koji se uspešno mogu obavljati sa manjim brojem izvršilaca, odnosno kod kojih je došlo do smanjenja obima posla. Izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod tuženog od 24.08.2020. godine, između ostalog, ukinuta su određena radna mesta među kojima i radno mesto tužilje – „...“ u Sektoru ..., na kome je tužilja bila jedini izvršilac. U skladu sa navedenim organizacionim promenama, Odlukom tužene o utvrđivanju viška zaposlenih od 01.09.2020. godine, utvrđeno je da 27 zaposlenih na neodređeno vreme predstavljaju višak zaposlenih za čijim radom je prestala potreba usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, te konstatovano da poslodavac nema obavezu donošenja Programa za rešavanje viška zaposlenih i definisanja kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih na radnim mestima na kojima je smanjen broj izvršilaca.

O donošenju navedenih akata i njihovom objavljivanju na oglasnoj tabli poslodavca, tužena je putem e-meil poruke obavestila sve svoje zaposlene. Rešenjem tužene br. .. od 09.09.2020. godine, otkazan je tužilji ugovor o radu, sa svim pripadajućim aneksima, zbog prestanka potrebe za njenim radom usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca zbog čega je njeno radno mesto ukinuto Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod tužene od 24.08.2020. godine, da poslodavac nije u mogućnosti joj obezbedi premeštaj na drugi odgovarajući posao, rad kod drugog polodavca, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, kao ni rad sa nepuni radnim vremenom, s pozivanjem na član 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, uz isplatu otpremnine u skladu sa ovim rešenjem u iznosu od 444.579,84 dinara. Na osnovu navedenog rešenja, tužilji je prestao radni odnos kod tuženog dana 10.09.2020. godine. Poslovi koje je tužilja obavljala i dalje se obavljaju kod tužene u okviru Sektora ..., ali su organizovane na drugačiji način, tako što su dodeljeni izvršiocu na drugom radnom mestu kako je to svedok BB navela u svom iskazu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i člana 179. stav 5. tačka 1. u vezi članova 153. – 157. i 158. stav 1. Zakona o radu nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkaza ugovora o radu, nalazeći da je tužilji radni odnos prestao u zakonito sprovedenom postupku i da je zbog toga neosnovan i njen zahtev za i vraćanje na rad.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje na rad.

Članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18-Autentično tumačenje), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Dakle, uslov za otkaz od strane poslodavca je da je došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem nekog posla, kada se isti ukidaju ili pak dolazi do smanjenja obima posla u kom slučaju se smanjuje broj izvršilaca na tom radnom mestu. Navedene promene kod poslodavca u pogledu sitematizovanih radnih mesta i broja potrebnih izvršilaca moraju biti izražene u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca ili nekom drugom aktu kojim poslodavac utvrđuje organizacione delove i vrste poslove koji se obavljaju, vrstu i stepen stručne spreme, kao i druge uslove koji moraju biti ispunjeni za rad na tim poslovima.

U konkretnom slučaju, donošenju pobijanog rešenja, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, prethodile su organizacionih promena kod tužene (odluka Upravnog odbora tužene br. .. od 24.07.2020. godine) usled epidemiološke situacije 2020. godine, koja se odrazila na bankarski sektor. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod tužene od 24.08.2020, na osnovu procene trenutne organizacije rada u svim organizacionim delovima, utvrđeni su poslovi za čijim obavljanjem je prestala potreba i poslovi koji se uspešno mogu obavljati sa manjim brojem izvršilaca, odnosno kod kojih je došlo do smanjenja obima posla, a među ukinutim radnim mestima je bilo i radno mesto tužilje – „...“ u Sektoru ..., na kome je tužilja bila jedini izvršilac. U skladu sa navedenim organizacionim promenama, Odlukom tužene o utvrđivanju viška zaposlenih od 01.09.2020. godine, utvrđeno je da 27 zaposlenih na neodređeno vreme predstavljaju višak zaposlenih za čijim radom je prestala potreba usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, među kojima je bila i tužilja. U takvoj situaciji, poslodavac nema obavezu donošenja Programa za rešavanje viška zaposlenih i definisanja kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih na radnim mestima na kojima je smanjen broj izvršilaca.

Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju se ne radi o smanjenju broja izvršilaca na određenim poslovima, već o ukidanju radnog mesta tužilje na kome je bila raspoređena, tako da je predemetno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito. Pored navedenog, sprovođenje organizacionih, ekonomskih i tehnoloških promena spada u autonomnu i samostalnu oblast delovanja poslodavca, pa sud ne može da ceni njegovu celishodnost i opravdanost jer bi to bilo u suprotnosti sa članom 82. Ustava RS („Službeni glasnik RS“, br. 98/06). Činjenica da se poslovi koje tužilja obavljala i dalje obavljaju kod tužene u okviru Sektora ..., ali da su organizovani na drugačiji način, što je izričito ovlašćenje poslodavca, nema uticaja na drugačiju odluku. Pri tome, kod utvrđene činjenice da su ukinuti poslovi koje je tužilja obavljala kod tužene izmenama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta iz avgusta 2020. godine usled ekonomsko-organizacionih promena, čije sprovođenje je autonomno ovlašćenje tuženog, zbog čega je utvrđena viškom zaposlenih kojima radni odnos prestaje otkazom, pravilno je stanovišta nižestepenih sudova da nije bilo mesta primeni kriterijuma kao u slučajevima kada poslodavci samo smanjuju broj izvršilaca na jednom radnom mestu koje se ne ukida (član 24. stavovi 2. i 4. Zakona o radu).

Kako su Izmenama i dopunama Pravilnika o sistamatizaciji radnih mesta kod tužene ukinuti poslovi koje je tužilja obavljala do tada, to joj je i po oceni Vrhovnog suda zakonito prestao radni odnos u postupku utvrđivanja viška zaposlenih koji je pravilno i zakonito sproveden. Sledom navedenog tužena nije u obavezi da tužilju vrati na rad.

Ostalim navodima revizije tužilje se, neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega nisu posebno razmatrani, budući da, u smislu odredbe člana 407. stav 2, ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog, a ponavljaju se i žalbeni navodi koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, za koje je taj sud dao jasne i pravilne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata, te ih, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku, nije detaljno obrazlagao.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković