U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Midić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Kukureković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3575/17 od 08.11.2018. godine, u sednici održanoj dana 11.03.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3575/17 od 08.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2903/16 od 25.04.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je nezakonito rešenje tužene od 18.08.2016. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, te da se utvrdi da je nezakonita odluka školskog odbora tužene od 06.09.2016. godine i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad na poslove nastavnika računarstva i informatike i prizna joj sva prava na rad i po osnovu rada. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3575/17 od 08.11.2018. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Drugostepena presuda nije zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11.. 87/18), na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz tačke 12. istog člana koja, u smislu člana 407. stav 1. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene od 03.11.1997. godine, na radnom mestu nastavnika računarstva i informatike. Direktor tužene je uputio zahtev Zavodu za zdravstvenu zaštitu ..., kao nadležnoj ustanovi za ocenu zdravstvene sposobnosti, odnosno radne sposobnosti tužilje za rad sa decom. Procedura ocene zdravstvene sposobnosti je takva da zaposleni mora da se podvrgne različitim pregledima, počev od javljanja predsedniku komisije, pa preko laboratije, EKG, spirometrije, audiometrije, pregleda kod interniste, neuropsihijatra, specijaliste ORL, oftamologa, psihologa i socijalnog radnika, nakon čega svaki od ovih lekara daje svoje mišljenje, a potom sekretar komisije sačinjava jedinstven izveštaj, a nakon toga čitava komisija daje konačno mišljenje i ocenu psihičke, fizičke, zdravstvene sposobnosti konkretnog zaposlenog. Tužilja se nadležnom zavodu javila radi pregleda dana 02.03.2016. godine i tog dana je obavila pregled samo kod lekara specijaliste. Imajući u vidu obim i složenost samih pregleda, nije postojala mogućnost da se svi pregledi završe u toku jednog dana, pa je po proceduri samom zaposlenom ostavljena mogućnost da preglede obavi u primerenom roku. Međutim, tužilja se nije podvrgla samostalnim pregledima kojima je bila dužna da se podvrgne u okviru celokupne ekspertske analize. Tužilja je od strane sekretara komisije pozivana telefonom radi obavljanja ostalih pregleda, a pozivanje zaposlenih na taj način, kao pacijenata u postupku ocene njihove psihičke i fizičke procene sposobnosti za rad sa decom, je uobičajena procedura. Zbog takvog načina pozivanja, tužilja je dopisom negodovala kod nadležnih, ali odgovarajuće aktivnosti povodom potrebnih pregleda nije preduzimala. Zavod je dopisom od 06.06.2016. godine obavestio tuženu da se tužilja nije javila na zakazane preglede zbog čega ekspertizna ocena radne sposobnosti tužilje nije izvršena. Rešenjem tužene od 18.08.2016. godine tužilji je prestao radni odnos zbog odbijanja da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, shodno članu 120. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Protiv navedenog rešenja tužilja je izjavila prigovor, koji je rešenjem tužene od 06.09.2016. godine odbijen, kao neosnovan i navedeno rešenje o otkazu ugovora o radu je potvrđeno.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilja propuštanjem da obavi sve preglede u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi potrebne za konačnu ocenu zdravstvene sposobnosti ustvari odbila da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi. Zbog toga su zaključili da je primenom člana 120. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja osporeno rešenje tužene zakonito, ceneći da je bez značaja činjenica što tužilja poseduje uverenje o zdravstvenom stanju od 25.01.2012. godine, kada je tako bila podvrgnuta lekarskom pregledu radi ocene njene zdravstvene sposobnosti, obzirom na period koji je protekao od tada do ponovnog pokretanja postupka za ocenu njene radne i zdravstvene sposobnosti za rad sa decom.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud postupio kada je odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja tužene o prestanku radnog odnosa tužilje, dajući za svoju odluku jasne i obrazložene razloge.

Odredbom člana 120. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/09... 62/16), propisano je da se u radni odnos ustanove može primiti lice koje pored ostalih uslova mora da poseduje psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima, s tim što se uslovi koji se traže dokazuju prilikom prijema u radni odnos, ali se i proveravaju u toku rada. Stavom 5. istog člana propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev direktora.

Naime, u konkretnom slučaju radi se o specifičnom slučaju prestanka radnog odnosa koji je propisan zakonom. Zakonodavac jasno propisuje kao razlog za prestanak radnog odnosa ne samo slučaj kada se u postupku ocene psihičke i fizičke sposobnosti zaposlenog utvrdi da zaposleni ni psihički ni fizički sposoban za rad sa decom, već i u slučaju kada sam zaposleni ne pristane da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi. Pregled u nadležnoj ustanovi znači obavezu zaposlenog da obavi sve neophodne preglede koji su potrebni da bi zdravstvena ustanova mogla da formira i iznese svoje mišljenje u pogledu zdravstvene sposobnosti lica za rad sa decom. Samo javljanje na pregled i dostavljanje kopije zdravstvenog kartona ne znači samo po sebi ispunjenje navedene zakonske obaveze obzirom da nije obavljen celokupni pregled. Tužilja je i od strane sekretara komisije pozivana telefonom da se javi na preglede, ali se ona na poziv nije odazivala, te iz svega proizilazi da nije želela da postupi u skladu sa propisanom procedurom i da je odbila da se podvrgne lekarskom pregledu.

Iz ovih razloga, neosnovano se revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu poštovanja zakonske procedure za prijem u radni odnos.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su već bili pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda i osporava se ocena izvedenih dokaza zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 1. ZPP te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati u skladu sa odredbom člana 414. stav 2. ZPP

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić