Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Srđan Aleksić advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“ sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 343/19 od 16.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 03.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 343/19 od 16.10.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 343/19 od 16.10.2019. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2003/18 od 22.10.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i obavezan je tuženi Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“ da tužiocu na ime manje isplaćenih mesečnih zarada po osnovu smenskog rada, solidarno sa Akcionarskim društvom „Železnice Srbije“, Beograd za period počev od novembra 2011. godine zaključno sa februarom 2014. godine, isplati na ime glavnog duga iznos od ukupno 167.801,28 dinara, i to iznose bliže navedene u ovom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i da u ime tužioca nadležnim fondovima na navedene iznose uplate doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih, doprinose za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB pa je obavezan tuženi Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“ da tužiocu, na ime manje isplaćenih mesečnih zarada po osnovu smenskog rada, za period od novembra 2011. godine zaključno sa junom 2014. godine, isplati iznos od 216.218,26 dinara i to iznose bliže navedene u ovom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i da u ime tužioca nadležnim fondovima na navedene iznose uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih, doprinose za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 11.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.10.2018. godine kao dana presuđenja. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“ da, solidarno sa tuženim Akcionarskim društvom „Železnice Srbije“, Beograd tužiocima na ime troškova parničnog postupka na iznos od 188.920,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 22.10.2018. godine kao dana presuđenja.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 343/19 od 16.10.2019. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2003/18 od 22.10.2018. godine. Stavom drugim izreke, nije dozvoljeno proširenje tužbe u odnosu na tuženog Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku i člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu ovlašćenja iz čl. 404. ZPP, odlučio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj. U pogledu revizijskog isticanja da je revizija izuzetno dozvoljena iz razloga što sud nije dozvolio subjektivno preinačenje tužbe u odnosu na Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“, revizijski sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije u smislu citirane odredbe čl. 404. stav 1. ZPP, jer se u konkretnom slučaju ne radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, već o primeni procesnog prava iz čl. 205 ZPP, kojim je regulisan pravni institut proširenja tužbe, iz kojih razloga se revizija ne može izjaviti.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 420. stav 6. istog zakona Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Tužba u ovom sporu radi potraživanja iz radnog osnosa podneta je Prvom osnovnom sudu u Beogradu 17.12.2014. godine.

U konkretnom slučaju, tužilac je izjavio reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojima je ukinuta prvostepena presuda i odlučeno da se ne dozvoljava proširenje tužbe na novooznačenog tuženog Akcionarsko društvo za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“ Beograd.

Prema članu 420. stav 1. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana je propisano da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena u smislu člana 420. stav 1. ZPP, jer se pobijanim rešenjem postupak pravosnažno ne okončava.

Zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo na reviziju protiv rešenja drugostepenog suda, nema mesta ni primeni odredbe o dozvoljenosti revizije u slučaju iz člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. u vezi člana 470. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić