Rev2 575/2021 3.5.6

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 575/2021
13.04.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajine, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Zejak, advokat iz ..., protiv tuženog Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3025/2019 od 27.10.2020. godine, u sednici održanoj 13.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3025/2019 od 27.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 580/18 od 22.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog broj ...-... od 27.06.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu isplati ukupno 1.706.516,00 dinara, prema pojedinačno opredeljenim novčanim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom, kao u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženom naloži da od dana isplate naknade za izostale zarade iz stava drugog presude, obračuna i izvrši uplatu doprinosa nadležnom fondu PIO radnika sa pozivom na matični broj osiguranja tužioca, te da podnese fondu kao poslodavac odgovarajuću prijavu - obrazac „M 8“. Stavom četvrtim izreke, određeno je da se troškovi postupka ne dosuđuju.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3025/2019 od 27.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaključenim ugovorom o radu sa tuženim broj ...-... od 24.06.2013. godine zasnovao radni odnos za period od 01.07.2013. godine do 30.06.2018. godine, na radnom mestu vanrednog profesora na predmetu ... . Odlukom Vlade Republike Srbije od 16.08.2013. godine imenovan je za v.d. direktora Doma zdravlja u ... . Stupanjem na tu funkciju, stavljeno je u mirovanje radno aganžovanje tužioca za obavljanje zdravstvene delatnosti kod KBC Priština – Gračanica, počev od 01.09.2013. godine do 25.10.2014. godine, kada je rešenjem Vlade Republike Srbije broj 1907 od 03.11.2014. godine razrešen sa te dužnosti. Po proteku tog vremena, tužilac se vratio na rad kod tuženog i zaključio novi ugovor o radu broj ...-… od 28.02.2015. godine, na istim poslovima, kojim je kao dan stupanja na rad utvrđen 02.03.2015. godine, a kao dan prestanka 30.06.2018. godine. Tuženi je, potom, raspisao konkurs za prijem u radni odnos za vandrednog profesora za užu naučnu oblast … . Po okončanju konkursa tužilac nije izabran kao kandidat, niti ko od kandidata koji ne ispunjavaju uslove. Istekom roka na koji je zasnovan, 30.06.2018. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu broj …-… od 28.02.2015. godine, donošenjem rešenja dekana tuženog broj … od 27.06.2018. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižetepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odlučili odbijanjem tužbenog zahteva tužioca za poništaj pobijanog rešenja i isplatu naknade štete u vidu izgubljene zarade, kao i uplatu traženih doprinosa.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakon o radu ( „Službeni glasnik RS“ broj 24/2005... 113/2017), članom 175.stav 1. tačka 1., propisuje da radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan.

Zakonom o visokom obrazovanju ("Sl.glasnik RS" br.88/2017), koji je važio u vreme donošenja pobijanog rešenja o otkazu, propisano je da zvanja nastavnika visokoškolske ustanove jesu: predavač, viši predavač, profesor strukovnih studija, docent, vanredni profesor i redovni profesor (član 73. Zakona). Visokoškolska ustanova raspisuje konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika za uže oblasti utvrđene opštim aktom visokoškolske ustanove, a lice izabrano u zvanje predavača, docenta i vanrednog profesora stiče zvanje i zasniva radni odnos na period u trajanju od pet godina (član 75. stav 1. i 4. Zakona). Visokoškolska ustanova je dužna da konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika raspiše najkasnije šest meseci pre isteka vremena na koje je nastavnik biran i da ga okonča u roku od devet meseci od dana raspisivanja konkursa (član 75. stav 12. Zakona). Odgovarajuće odredbe iste sadržine i pravnog dejstva nalaze se i u Zakonu o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“ br. 76/2005 .... 80/2013 i 74/2014) koji je važio u vreme zaključenja ugovora o radu.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje zakonito, jer je radni odnos tužioca u zvanju vandrednog profesora prestao istekom vremenskog perioda na koji je zasnovan ugovorom o radu, dana 30.06.2018. godine, saglasno Zakonu o visokom obrazovanju i članu 175.stav 1. tačka 1. Zakona o radu.

Naime, Zakon o visokom obrazovanju je izričito svojom prinudnom normom regulisao i ograničio trajanje izbornog zvanja vanrednog profesora i njegovog radnog odnosa na period od pet godina, pa je radni odnos tužioca kod tuženog vezan za njegov izbor u zvanje nastavnika tuženog u statusu vanrednog profesora. U konkretnom slučaju, tužilac je izabran kao vanredni profesor tuženog na predmetu … na period od pet godina, koji je tekao od dana utvrđenog zaključenjem ugovora o radu od 24.06.2013. godine i čiji se istek dana 30.06.2018. godine, poklopa sa istekom trajanja ugovora o radu od 28.02.2015. godine saglasno uslovima proisanim Zakonom o visokom obrazovanju. Zaključenje ugovora o radu tužioca od 28.02.2015. godine, je posledica ponovnog vraćanja tužioca na rad kod tuženog do isteka petogodišnjeg perioda, u istom zvanju, a po prestanku mirovanja radnog angažovanja tužioca za obavljanje zdravstvene delatnosti kod KBC Priština – Gračanica. Kako nakon raspisanog i okončanog konkursa, za vreme trajanja ugovora o radu iz 2015. godine, tužilac nije ponovno izabran u zvanje vandrednog profesora tuženog za užu naučnu oblast …, to nakon isteka vremena na koji je zaključen ugovor o radu, nisu postojali uslovi za novo zasnivanje radnog odnosa tužioca na određeno vreme. To znači i da je usled gubitka zvanja, zbog ponovnog neizbora u zvanje vandrednog profesora tuženog, donošenjem pobijanog rešenja tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu sa danom 30.06.2018. godine, zbog isteka vremena na koji je zaključen, saglasno uslovima propisanim Zakonom o visokom obrazovanju i članu 175.stav 1. tačka 1. Zakona o radu.

S tim u vezi, neosnovano se u reviziji ukazuje da je radni odnos tužioca nezakonito prestao jer su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi za produženje radnog odnosa tužioca nakon isteka vremena na koji je zaključen ugovor o radu, i to za period vršenja fukcije v.d. doma zdravlja, u smislu člana 92. Zakona o visokom obrazovanju („Sl. glasnik RS“ 88/2017) koji propisuje da se nastavniku koji se nalazi na odsustvu sa rada radi angažovanja u državnim organima i organizacijama, izborni period i radni odnos produžava za to vreme. Ovo s toga jer, tužilac zaključeni ugovor o radu sa tuženim na određeno vreme nije osporavao, pri čemu je odlučujući o zahtevu tužioca za produženje radnog odnosa po navedenom osnovu nakon 30.06.2018. godine, organ poslovođenja tuženog zaključio da za to nisu ispunjeni uslovi i da je zahtev neosnovan, pa su istaknuti navodi revizije bez uticaja na zakonitost pobijanog rešenja.

S obzirom na izneto, nižestepenim presudama je pravilno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja, a time i tužbeni zahtev za isplatu naknade štete u vidu izgubljene zarade i uplatu doprinosa, na osnovu člana 191. stav 1. i 164. Zakona o radu, u vezi sa članom 154. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić