.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 576/2016
09.03.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Ćirković, advokat iz ..., protiv tužene BB ..., čiji je punomoćnik Miljan Perović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4221/14 od 26.10.2015. godine, u sednici održanoj 09.03.2017. godine doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4221/14 od 26.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 148/14 od 18.06.2014. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je poništeno rešenje tužene o otkazu ugovora o radu tužilji od 29.03.2012. godine, kao nezakonito, a tužena je obavezana da je vrati na rad, dok je stavom drugim izreke obavezana tužena da tužilji naknadi troškove postupka od 116.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4221/14 od 26.10.2015. godine, ukinuta je prvostepena presuda, pa je poništeno rešenje tužene o otkazu ugovora o radu tužilji od 29.03.2012. godine, kao nezakonito, a tužena obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 192.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.
Ocenjujući zakonitost rešenja tužene od 29.03.2012. godine, kojim je tužilji prestao radni odnos kod tužene sa 31.03.2012. godine, primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za njenim radom, sudovi su utvrdili da je Izvršni odbor tužene 28.03.2012. godine doneo odluku o prestanku potrebe za radom ukupno sedam zaposlenih, zbog čega tužena nije bila u obavezi da donosi program rešavanja viška zaposlenih. Odluka je doneta na osnovu organizacionih promena utvrđenih Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 22.03.2012. godine, kojim je ukinuta Služba … u Filijali ..., kao i sva radna mesta u toj Službi, a u koju je i tužilja bila raspoređena. Međutim utvrđeno je i da je navedeni Pravilnik od 22.03.2012. godine istoga dana objavljen na portalu BB i istoga dana je i stupio na snagu, ali da je u primeni počev od 01.04.2012. godine.
Imajući ovo u vidu, odnosno da je odluka o prestanku potrebe za radom tužilje, kao i pobijano rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji, doneto pre 01.04.2012. godine, odnosno pre početka primene Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojim su ukinuti poslovi na koje je tužilja bila raspoređena, to pravilno sudovi zaključuju da u momentu njihovog donošenja nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 179. tačka 9. Zakona o radu, jer odluka o ukidanju radnih mesta nije počela da se primenjuje, što znači da su u momentu donošenja pobijanog rešenja o otkazu ta radna mesta još uvek postojala, zbog čega nije ni bilo mesta donošenju rešenja o prestanku radnog odnosa.
Ponovno ukazivanje u reviziji da je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova stupio na snagu 22.03.2012. godine, što nije u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem, bez uticaja je na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, jer se ni jedan (opšti) pravni akt ne može primenjivati pre dana koji je određen za početak njegove primene, bez obzira kada je isti stupio na pravnu snagu, jer stupanje na snagu nekog pravnog akta i početak njegove primene ne proizvode iste pravne posledice, a odluka na osnovu tog pravnog akta se može doneti tek nakon dana koji je određen kao početak njegove primene, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.
Neosnovano se revizijom ukazuje i da ne postoji pravni interes tužilje za podnošenje tužbe sa zahtevom za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, jer je 15.07.2014. godine ostvarila pravo na starosnu penziju. Naime, u skladu sa odredbom člana 195. Zakona o radu, zaposleni je uvek ovlašćen da pokrene spor pred nadležnim sudom kada nađe da mu je odlukom poslodavca povređeno neko pravo, a po pravnosnažnosti sudske odluke kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, što je u konkretnom slučaju i utvrđeno, zaposleni može postaviti i zahtev za ostvarenje nekog od prava predviđenih članaom 191. Zakona.
Primenom člana 414. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi, a obrazlaganjem se ne bi postiglo novo niti ujednačenije tumačenje prava.
Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
