U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Milan Ivanović, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za trgovinu na veliko i malo „Ćurdić“ D.O.O. iz Beograda, čiji je punomoćnik Momčilo Kovačević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 234/2018 od 19.07.2018. godine, na sednici održanoj 24.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 234/2018 od 19.07.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Nišu, presudom P1 948/2017 od 14.09.2017. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je poništio kao nezakonito rešenje tuženog broj 06-255-01/2015 od 01.09.2015. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu (stav prvi izreke). Obavezao je tuženog da na ime naknade štete tužiocu zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati iznos od četiri zarade, koju bi tužilac ostvario u avgustu mesecu 2015. godine, kao mesecu koji je prethodio mesecu u kome je tužiocu prestao radni odnos, u roku od osam dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad i prizna mu sva prava na osnovu rada, u roku od osam dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja (stav treći izreke). Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove (stav četvrti izreke).

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 234/2018 od 19.07.2018. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P1 948/17 od 14.09.2017. godine u stavu trećem izreke (stav prvi izreke). Preinačio je istu presudu u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj 06-255- 01/2015 od 01.09.2015. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu; odbio tužbeni zahtev tužioca da na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa tuženi isplati iznos od četiri zarade koju bi tužilac ostvario u avgustu mesecu 2015. godine, kao mesecu koji je prethodio mesecu u kome je tužiocu prestao radni odnos i obavezao tužioca da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 167.250,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i prekoračenja tužbenog zahteva u postupku pred drugostepenim sudom, iz zakonskih razloga propisanih odredbama člana 407. stav 1. tačka 3. i 5. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US i 55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. U reviziji se ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 383. stav 4, a u vezi odredbe člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, kada nije zakazao raspravu, s obzirom na to da je prvostepena presuda već jednom bila ukinuta. Međutim, u tom delu navodima revizije se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude. U reviziji se ukazuje i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kada se između ostalog navodi da „presuda nema razloga o odlučnim činjenicama“. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1. – 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 03.04.2015. godine na radnom mestu ... . Osporenim rešenjem od 01.09.2015. godine, tužiocu je prestao radni odnos otkazom ugovora o radu na osnovu odredbi člana 179. stav 2. tačka 1, 2, 5. i 8. Zakona o radu i člana 81. tačka 3, 4. i 9. Pravilnika o radu (član 39. ugovora o radu), zbog učinjene povrede radne obaveze koja se ogleda u nesavesnom i nemarnom izvršavanju radnih obaveza. Ovo sa razloga, što je 25.06.2015. godine od strane kontrole konstatovano da je u autobusu u kome je tužilac obavljao poslove ... zatečena putnica sa dvoje maloletne dece, bez karte, sa novcem u ruci. Osporenim rešenjem tužiocu je stavljena na teret i povreda radne obaveze učinjena 06.07.2014. godine i 28.10.2014. godine. Utvrđeno je da zbog nepravilnosti u radu tužioca od 25.06.2015. godine, JKP Direkcija za javni prevoz Grada Niša, dostavila tuženom dopis broj 1843/15 od 29.06.2015. godine i obavestila tužioca da su se stekli uslovi za umanjenje neto prihoda prevoznika za mesec jun 2015. godine u iznosu od 50.000,00 dinara. Direkcija je isti dopis dostavila tuženom i 06.11.2014. godine, kojim ga je obavestila o nepravilnostima u radu tužioca vezano za događaj od 28.10.2014. godine. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je dostavio tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se 17.08.2015. godine tužilac izjasnio (tužba je podneta 07.09.2015. godine).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prema oceni ovoga suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi kao nezakonito osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu i odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete. Isto tako, kada je i odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu u delu, kojim je odbijen zahtev tužioca da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad i prizna mu sva prava na osnovu rada.

U sporu iz radnog odnosa, sud zakonitost osporenog rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Prema tome, kako je donošenju osporenog rešenja prethodilo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u smislu odredbi člana 180. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) i osporeno rešenje doneto na osnovu odredbi člana 179. stav 2. tačka 1. istog zakona, a u vezi odredbi člana 81. tačka 3. i 9. i odredbe člana 39. ugovora o radu (poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze), zbog učinjene povrede radne obaveze od strane tužioca dana 25.06.2015. godine, to je osporeno rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu zakonito, zbog čega je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja. Za postojanje zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, dovoljno je postojanje jednog otkaznog razloga.

Pored toga, kako osporeno rešenje nije poništeno kao nezakonito, to je pravilno odbijen i tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete i vraćanje na rad, u smislu člana 191. Zakona o radu.

Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, već se tužilac kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude da se nepotrebno ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić