Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem od 23.06.2016. godine razrešen dužnosti ... tužene opštine, u skladu sa članom 58. Zakona o lokalnoj samoupravi. Tužiocu je, rešenjem od 24.06.2016. godine, priznato pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca počev od dana donošenja tog rešenja. Rešenjem predsednika tužene opštine od 24.09.2016. godine, donetim na osnovu člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, utvrđeno je da je tužiocu prestao radni odnos sa obrazloženjem da mu je po prestanku funkcije priznato pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca i da je taj rok istekao 24.09.2016. godine. Opštinsko Veće tužene Opštine je rešenjem od 12.10.2016. godine odbilo žalbu koju je tužilac izjavio protiv rešenja od 24.09.2016. godine. Rešenje Opštinskog Veća sadrži pouku o pravnom leku da je isto konačno u upravnom postupku i da se protiv njega ne može izjaviti žalba, ali da se može tužbom pokrenuti sudski postupak kod Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica Vladičin Han u roku od 60 dana od dana prijema rešenja. U vreme kada je doneto rešenje kojim je utvrđeno da je tužiocu prestao radni odnos, u tuženoj Opštini bila su sistematizovana 62 radna mesta sa ukupno 77 izvršilaca, ali je na tim radnim mestima radilo 70 izvršilaca. Tužiocu - diplomiranom ..., nije ponuđeno nijedno radno mesto.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su osporena rešenja nezakonita. Po nalaženju tog suda, tužena je propustila da u skladu sa članom 70. Zakona o radnim odnosima u državnim organima rasporedi tužioca na neko od upražnjenih radnih mesta, posebno na radno mesto ...-... za potrebe predsednika Opštine, u Odeljenju za ..., odnosno radno mesto ... u Službi za ... . Osim toga, osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa doneo je predsednik opštine koji nema zakonsko ovlašćenje da donosi pojedinačne akte o radno-pravnom statusu zaposlenih već je to, saglasno članu 54. Zakona o lokalnoj samoupravi u nadležnosti načelnika opštinske uprave, sa obrazloženjem da je tužiocu radni odnos prestao istekom roka iako je on radni odnos zasnovao na osnovu rešenja o postavljenju za ..., u skladu sa članom 8. stav 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, kojim nije propisano da li se radni odnos zasniva na određeno ili neodređeno vreme, pa se zato ima smatrati da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme jer radni odnos na određeno vreme predstavlja izuzetak.

Drugostepeni sud je prihvatio razloge nižestepenog suda za odluku o tužbenom zahtevu i zato odbio žalbu tužene. I po stanovištu tog suda, tužena nije sprovela postupak u kojem bi utvrdila status tužioca kao neraspoređenog zaposlenog, niti je pokušala da ga po prestanku funkcije rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima, iako su u to vreme postojala takva radna mesta, između ostalih i radno mesto ... .

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stanovište nižestepenih sudova o mogućnosti raspoređivanja tužioca u skladu sa članom 70. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, nije prihvatljivo.

Navedenom odredbom propisano je da izabrano lice na stalnoj funkciji koje bude razrešeno funkcije i postavljeno lice koje po isteku mandata ne bude ponovo postavljeno, ili koje u toku mandata bude razrešeno, može se rasporediti na radno mesto u istom organu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima (stav 1), a ukoliko se izabrano, odnosno postavljeno lice ne može rasporediti na takav način ili ne prihvati radno mesto na koje je raspoređeno, prestaje mu radni odnos (stav 2).

U vreme kada je tužilac razrešen funkcije ..., kod tužene je postojalo sedam upražnjenih radnih mesta za koja je traženo visoko obrazovanje na studijama VII stepena iz oblasti pravnih, ekonomskih i arhitektonskih nauka, odnosno iz oblasti prostornog planiranja i zaštite na radu (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno osnovne studije u tajanju od najmanje četiri godine (VII stručne spreme - diplomirani pravnik, diplomirani ekonomista, diplomirani prostorni planer, diplomirani inženjer zaštite na radu i diplomirani urbanista), određeni broj godina radnog staža i položen državni stručni ispit. U vreme kada je doneto rešenje kojim je utvrđeno da je tužiocu prestao radni odnos takođe je postojalo sedam upražnjenih radnih mesta, od kojih je za pet traženo visoko obrazovanje iz oblasti pravnih, ekonomskih ili arhitektonskih nauka, i za sve je tražen položen državni stručni ispit. Tužilac je diplomirani ... i „po njegovom iskazu“ nema položen stručni ispit. Visoko obrazovanje na studijama VII stepena iz oblasti ... je opštim aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi tužene opštine predviđeno kao uslov samo za radno mesto ... ..., sa koje funkcije je tužilac razrešen rešenjem od 23.06.2016. godine.

U takvoj situaciji, nije prihvatljiv stav nižestepenih sudova da je postojala mogućnost raspoređivanja tužioca u skladu sa članom 70. Zakona o radnim odnosima u državnim organima i da je propustom tužene da primeni tu odredbu tužiocu nezakonito prestao radni odnos. Iz tog razloga, presude nižestepenih sudova su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će prethodno, po službenoj dužnosti (član 17. ZPP), oceniti svoju stvarnu nadležnost.

Naime, u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 21 od 04.03.2016. godine objavljen je Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Prelaznom i završnom odredbom člana 203. stav 1. tog zakona propisano je da isti stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (12.03.2016. godine) i da će se primenjivati od 01.12.2016. godine, osim odredaba članova 116-122 koje se odnose na stručno usavršavanje, odredaba članova 172-183 i člana 192. tačka 4. o žalbenoj komisiji i odredaba članova 188-191 kojima su uređena pitanja u vezi sa ljudskim resursima, koje se primenjuju narednog dana od dana stupanja na snagu tog zakona (13.03.2016. godine).

Odredbama članova 172-183 navedenog zakona, koje se primenjuju od 13.03.2016. godine, između ostalog je propisano: da je žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika (član 172. stav 1); da žalbenu komisiju obrazuje veće, da će se žalbena komisija obrazovati do početka primene tog zakona i da do obrazovanja žalbene komisije odlučivanje o žalbama službenika nastavlja da obavlja Veće (član 173. stav 1-3); da žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa, primenom zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 174); da se protiv odluke žalbene komisije može da pokrene upravni spor (član 176).

Prema članu 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova, upravne sporove sudi Upravni sud.

Imajući izloženo u vidu, prvostepeni sud će oceniti svoju stvarnu nadležnost za odlučivanje o tužbi kojom je tražen poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, donetih nakon stupanja na snagu i početka primene članova 172-183. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kojima je propisano da se protiv odluke žalbene komisije (čije poslove do njenog osnivanja obavlja Veće) može pokrenuti upravni spor. Okolnost da rešenje Opštinskog Veća tužene Opštine od 12.10.2016. godine sadrži pouku o pravnom leku da se protiv njega može podneti tužba sudu opšte nadležnosti nema značaja, jer se datom poukom o pravnom leku ne može menjati zakonom utvrđena stvarna nadležnost sudova.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić