Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje S.G. iz P., čiji je punomoćnik advokat B.S. iz P., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Viši sud u Požarevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.670/14 od 09.10.2014. godine, u sednici održanoj 27.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 670/14 od 09.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 110/13 od 07.11.2013. godine, stavom I izreke, obavezana je tužena da tužilji plati na ime naknade materijalne štete za razliku plate za period 01.01.2010. do 12.10.2012. godine, ukupan iznos od 1.320.638,61 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom na svako pojedinačno potraživanje bliže određeno ovim stavom izreke. Istom presudom u stavu II izreke, obavezana je tužena da tužilji za isti period uplati doprinose obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja, na način bliže označen u izreci. Stavom III izreke, tužena je obavezana i da tužilji isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor za 2010, 2011. i 2012. godinu u označenim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom IV izreke prvostepene presude, tužena je obavezana da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda i dostojanstva isplati iznos od 2.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja te presude. Istovremeno je stavom V izreke, obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijlane štete zbog povrede prava na pravično suđenje plati i iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računajući od dana donošenja presude. Stavom VI izreke, odbijen je kao neosnovan deo zahteva za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede prava na pravično suđenje preko dosuđenog do traženog iznosa od 1.000.000,00 dinara. Rešenjem sadržanim u stavu VII izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 374.685,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.670/14 od 09.10.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima I i II izreke (stav I). Preinačena je prvostepena presuda u prvoj i drugoj alineji III stava izreke, kao i u IV i V stavu izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2010. i 2011. godinu sa zakonskom zateznom kamatom, bliže označen u izreci (stav II tačka 1), odbijen je tužbeni zahtev za traženu nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda i dostojanstva u iznosu od 2.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom (stav II tačka 2), dok je obavezana tužena da isplati tužilji na ime naknade štete za duševne bolove zbog povrede prava na pravično suđenje iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja prvostepene presude pa do isplate, s tim što je za još iznos od 420.000,00 dinara po ovom osnovu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan (stav II tačka 3). Prvostepena presuda je ukinuta u pogledu odluke sadržane u trećoj alineji III stava izreke u odnosu na zahtev za naknadu štete za godišnji odmor u 2012. godini, u iznosu i sa kamatom bliže označenim u izreci i u stavu VII izreke, a predmet je u ukinutim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje (stav III).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u usvajajućem delu stava II tačka 3. izreke, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Prvostepeni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...55/14), i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužena je podnetom revizijom ukazala na dozvoljenost ovog vanrednog pravnog leka na osnovu člana 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 55/14). Odredbom člana 13. navedenog zakona izmenjene su odredbe člana 403. st.2. i 3. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11). Noveliranom odredbom člana 403. stav 2. ZPP propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Pogrešna je ocena tužene o dozvoljenosti revizije usled delimičnog preinačenja prvostepene presude. U ovom slučaju pobijanom drugostepenom presudom je preinačena presuda prvostepenog suda odbijanjem tužbenog zahteva u delu odluke o naknadi štete zbog povrede prava na pravično suđenje preko iznosa od 80.000,00 dinara za još 420.000,00 dinara (do traženog iznosa od 500.000,00 dinara) sa kamatom. Iznos naknade štete od 80.000,00 dinara sa kamatom je već bio dosuđen prvostepenom presudom, zbog čega pobijana drugostepena presuda u navedenom delu nema pravni značaj i dejstvo preinačujuće odluke bez obzira na formulaciju sadržanu u izreci presude Apelacionog suda u Kragujevcu.

U odnosu na donetu odluku i njeno dejstvo, pravo na reviziju po osnovu preinačenja presude od strane drugostepenog suda i to za odbijajući deo imala je samo tužilja kao stranka čije je pravo umanjeno drugostepenom odlukom. Prema tome, revizija po noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, zbog preinačenja prvostepene presude je dozvoljena samo u situaciji kada je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja prvostepene presude pravo uskraćeno ili smanjeno.

Kako je podnosilac revizije u ovom slučaju tužena, njena revizija nije dozvoljena. Revizijom tužene pobija se samo deo drugostepene presude kojim je usvojen zahtev na ime naknade štete zbog povrede prava na pravično suđenje za 80.000,00 dinara, sa kamatom, u kojem ova stranka nije uspela sa žalbom a pobijana presuda ima značaj i pravno dejstvo potvrđujuće a ne preinačujuće presude. Zato se na ocenu dozvoljenosti revizije tužene ne može primeniti odredba noveliranog člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela od 80.000,00 dinara očigledno ne prelazi navedeni novčani limit od značaja za ocenu dozvoljenosti revizije, revizija tužene nije dozvoljena ni po ovom osnovu. U skladu sa rečenim, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.