.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 580/2022
17.03.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Marine Milanović članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Simonović advokat iz ..., protiv tuženog „Trace Srbija“ a.d. Niš, čiji je punomoćnik Marko Krstić advokat iz ..., radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5016/2021 od 21.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 17.03.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5016/2021 od 21.12.2021. godine.
PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 5016/2021 od 21.12.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Vranju P1 1030/18 od 23.09.2021. godine u usvajajućem delu stava prvog i četvrtom stavu izreke, tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade po osnovu minulog rada za period od 07.01.2015. godine do 30.04.2018. godine, isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate, s tim što će svaka stranka snositi svoje troškove postupka.
Obavezuje se tužilac da na ime troškova postupka po reviziji isplati tuženom iznos od 46.500,00 dinara u roku od 8 dana od dostavljanja prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 1030/18 od 23.09.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade po osnovu minulog rada za period od 07.01.2015. godine do 30.04.2018. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate, dok je kao neosnovan odbijen zahtev u delu potraživanja zakonske zatezne kamate počev od poslednjeg dana u mesecu. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćene naknade za minuli rad za period od 07.01.2015. godine do 30.04.2015. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti pa do isplate, kao i u delu potraživanja zakonske zatezne kamate počev od poslednjeg dana u mesecu. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime manje isplaćene uvećane zarade za prekovremeni rad za period od 01.07.2015. godine do 30.04.2018. godine i to za januar 2016. godine i februar 2016. godine pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate, dok je u delu potraživanja zakonske zatezne kamate počev od poslednjeg dana u mesecu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 115.840,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 5016/21 od 21.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 1030/18 od 23.09.2021. godine u usvajajućem delu stava prvog, i trećeg kao i u stavu četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela kojim je odbijena žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u usvajajućem delu prvog stava izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), jer postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o reviziji u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/2014) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod „Trace PZP“ Vranje, na poslovima ... u periodu od 07.01.2015. godine do 30.04.2018. godine. U periodu pre zasnivanja radnog odnosa kod tuženog, tužilac je bio u radnom odnosu u Preduzeću za puteve „Vranje“. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St 25/2012 od 29.03.2012. godine, otvoren je stečajni postupak nad Preduzećem za puteve „ Vranje“. U stečajnom postupku navedeno preduzeće je prodato tuženom, ugovorom o prodaji od 23.12.2014. godine, a tuženi je dana 05.01.2015. godine isplatio kupoprodajnu cenu i time postao vlasnik na osnivačkom kapitalu, koju čine pokretna i nepokretna imovina sa 100% udela u ukupnom kapitalu društva. Odredbom člana 8. navedenog ugovora predviđeno je da kupac, kupovinom osnivačnih prava, ne postaje pravni sledbenik navedenog preduzeća. Dana 05.01.2015. godine obustavljen je stečajni postupak zbog prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, a postupak je nastavljen prema stečajnoj masi radi namirenja stečajnih poverilaca. Dana 02.08.2018.godine izvršena je statusna promena pripajanja privrednih društava „Trace PZP Vranje“ i „Trace PZP Niš“ i promenjeno poslovno ime u „Trace Srbija“ a.d. Niš. U ovom postpuku tužilac potražuje neisplaćenu uvećanu zaradu po osnovu minulog rada i po osnovu prekovremenog rada u visini prema nalazu veštaka ekonomsko-finansijske struke za period od 01.07.2015. godine do 30.04.2018. godine.
Polazeći od napred utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da u konkretnom slučaju treba primeniti odredbu člana 37. stav 1. tačka 4. i tačka 5. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede, jer ova odredba tužiocu daje veća prava i u saglasnosti je sa odredbom člana 108. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. Ovo stoga što je nakon prodaje stečajnog dužnika došlo do promene osnivača tog društva, jer je vlasnička i upravljačka prava stekao kupac, ovde tuženi, ali je stečajni dužnik zadržao svoj pravni subjektivitet i status pravnog lica, a po njihovoj oceni proizilazi da je ostvareni kontinuitet u članstvu u Udruženju „Putar“ između PZP „Vranje“ kod koje je tužilac bio zaposlen i tuženog kod koga je zasnovao radni odnos, pa su zaključili da tužiocu pripada pravo na uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu kod poslodavca.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je stanovište nižestepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Naime, odredbom člana 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/09 i 99/11) propisano je da se tim Zakonom uređuju uslovi i načini pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima. Odredbom člana 132. stav 1. istog Zakona propisano je da po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili dela imovine stečajnog dužnika. Odredbom člana 135. istog Zakona propisano je da predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obaveštenje razlučnih i založnih poverilaca, u skladu sa članom 133. stav 2. ovog Zakona, dok je odredbom člana 136. stav 1. istog Zakona propisano da se posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja, a stavom 3. istog člana propisano je da novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika iz stava 2. ovog člana ulazi u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Imajući u vidu navedene odredbe po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju kao merodavni propis ima se primeniti Zakon o stečaju. Nije moguće primeniti odredbu člana 37. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede, kao ni član 108. stav 1. tačka 4. Zakona o radu u odnosu na potraživanje tužioca, s obzirom da je za ostvarivanje ovog prava potrebno da budu ispunjeni uslovi za isplatu uvećane zarade po osnovu minulog rada prema odredbama Zakona o radu, na koji se tužilac poziva, a čija primena je u konkretnom slučaju isključena. Ovo stoga što je posledica prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica ta da pravno lice koje je kupac nije pravni sledbenik stečajnog dužnika. Stoga tuženi svoj pravni subjektivitet ne izvodi iz pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika, niti je svoj status stekao iz pravnog statusa ranijeg stečajnog dužnika, a nije nastao bilo kakvom statusnom promenom, tako da između subjekta u stečaju i subjekta koji je nastao kupovinom postoji očigledna razlika.
Iz izloženih razloga nižestepene presude su preinačene, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio ispčlatu naknade po osnovu munulog rada, te je odlučeno kao u stavu drugom izreke, na osnovu odredbe člana 416. stav 1. ZPP.
Preinačenje drugostepene presude u pogledu dela odluke o glavnoj stvari ime za posledicu i preinačenje odluke o troškovima postupka, tako što će zbog delimičnog uspeha u stranaka u sporu svaka od njih snositi svoje troškove postupka.
Odluka o troškovima revizijskog postupka, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165.stav 2. u vezi sa članovima 153.stav 1. i 154. stav 1. ZPP. Tuženom su dosuđeni troškovi za sastav revizije u iznosu od 33.000,00 dinara, sudsku taksu na reviziju u iznosu od 5.400,00 dinara i sudsku taksu na odluku po reviziji u iznosu od 8.100,00 dinara.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
