Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 581/2019
19.09.2019. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Bogdanović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladislav Kostić advokat iz ..., radi poništaja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 988/18 od 12.09.2018. godine, u sednici veća održanoj 19.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 988/18 od 12.09.2018. godine – stava prvog izreke.

PREINAČUJE SE rešenje sadržano u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 988/18 od 12.09.2018. godine tako što se odbija žalba tuženog i potvrđuje rešenje o kamati na troškove postupka od izvršosti presude do isplate sadržano u stavu trećem izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3167/15 od 19.10.2017. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3167/15 od 19.10.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa su poništeni Sporazum o prestanku radnog odnosa broj .. od 09.10.2015. godine i rešenje o sporazumnom prestanku radnog odnosa broj .. od 09.10.2015. godine kao nezakoniti. Stavom drugim izreke je obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, a stavom trećim izreke je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 132.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršenja pa do isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 988/18 od 12.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom, drugom i delu stava trećeg izreke, u usvajajućem delu zahteva za isplatu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke je preinačio rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u delu stava trećeg izreke prvostepene presude tako što je na dosuđeni iznos troškova dosudio zakonsku zateznu kamatu počev od donošenja prvostepene presude pa do isplate, a stavom trećim izreke je odbio zahtev tuženog za naknadu parničnih troškova nastalih u drugostepenom postupku.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blgovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijene presude u smislu člana 408. Zakona o paričnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postuka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana članom 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, obzirom da je sud na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučio po svom uverenju koje će činjenice uzeti kao dokazane.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilja bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, raspoređena na poslove ... na osnovu Ugovora o radu od 31.07.2014. godine. Utvrđeno je da je tužilja prilikom potpisivanja navedenog ugovora o radu potpisala i blanko zahtev za sporazumni raskid radnog odnosa i sporazum o prestanku radnog odnosa koje je tuženi prethodno sastavio. Dana 15.10.2015. godine tužilji je uručeno rešenje o sporazumnom prestanku radnog odnosa od 09.10.2015. godine, obaveštenje uz sporazum o prestanku radnog odnosa na inicijativu zaposlenog od istog datuma i radna knjižica sa popunjenim podacima o početku rada 01.08.2014. godine i prestanku rada 12.10.2015. godine. Navedena blanko pismena je kasnije po potpisivanju popunio tuženi i to na način koji nije predočen tužilji u vreme potpisivanja ugovora o radu kada joj je rečeno da je potrebno da potpiše svu priloženu dokumentaciju radi uspostavljanja radnog odnosa kod tuženog.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonit sporazum o prestanku radnog odnosa i rešenje o sporazumnom prestanku radnog odnosa, te obavezali tuženog da tužilju vrati na rad.

Odredbom člana 177. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, sa izmenama) propisano je da radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog, a pre potpisivanja sporazuma poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti. Ovakav sporazum je produkt podudarne volje poslodavca i zaposlenog, koja mora da bude izražena slobodno, jasno, nedvosmisleno i bez mana. Dakle, smatra se da je sporazum zaključen kada poslodavac i zaposleni o tome postignu saglasnost koja se odnosi kako na prestanak radnog odnosa, tako i na ostala pitanja koja su od značaja za prestanak radno odnosa (dan prekida rada, isplatu neisplaćenih zarada i drugih primanja po osnovu rada, prava u pogledu neiskorišćenog godišnjeg odmora, itd). Bitan element sporazuma je datum zaključenja, pošto se prema njemu ocenjuju sposobnost ugovaranja kao i datum prestanka radnog odnosa, s obzirom da se poslodavac i zaposleni tom prilikom sporazumevaju o svim bitnim elementima za radno-pravni status zaposlenog.

U konkretnom slučaju, navedeno je izostalo jer tužilja nije slobodno izrazila volju za zaključenje sporazumnog raskida ugovora o radu, odnosno da joj prestane radni odnos kod tuženog, pri čemu su datumi zaključenja i prestanka radnog odnosa od strane tuženog uneti naknadno u sporazum. Iz navedenog nesumnjivo proizlazi da između tužilje i tuženog nije postignuta saglasnost volja o sporazumnom raskidu radnog odnosa, budući da sporazum tužilja nije potpisala tog dana već ranije, (blanko) prilikom zasnivanja radnog odnosa. Kako je otkaz ugovora o radu tužilji usledio na osnovu radnji tuženog koji je iskoristio blanko potpis tužilje, to ovako dat sporazumni prestanak radnog odnosa ne može proizvoditi pravno dejstvo jer sadrži manu volje koja ovaj sporazum čini ništavim. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su sporazum o prestanku radnog odnosa i rešenje o sporazumnom prestanku radnog odnosa nezakoniti, a kao posledica nezakonitog otkaza, pravilno je odlučeno i o zahtevu tužilje za reintegraciju u radni odnos kod tuženog.

Revizijom tuženog se osporava ocena izvedenih dokaza i na osnovu toga utvrđeno činjenično stanje. Prema člana 407. stav 2. ZPP, revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona koji u ovom postupku nije ostvaren.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda kod odluke kojom je obavezan tuženi na plaćanje zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka počev od dana presuđenja. Naime, kod pitanja kamate bitan je momenat dospelosti obaveze na ime naknade troškova postupka i dužničke docnje. Ova obaveza dospeva danom pravnosnažnosti rešenja o troškovima i protekom roka za njeno dobrovoljno ispunjenje, što znači da se dolazak dužnika u docnju podudra sa trenutkom kada odluka suda, kojom je on obavezan da naknadi parnične troškove, postane izvršna, te pravo poverioca da iz izvršne isprave od dužnika potražuje i zateznu kamatu saglasno odredbi člana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ovakvo stanovište je iskazano u odluci Ustavnog suda RS Už 8064/2015 od 12.10.2017. godine i preovladava u praksi sudova opšte nadležnosti. Kako je u članu 277. ZOO propisano da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj zakonom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pobijenu drugostepenu odluku u pogledu toka zatezne kamate i u tom delu potvrdio odluku prvostepenog suda kao pravilnu i zakonitu, odlučujući tako stavom drugim izreke na osnovu čl. 416. stav 1. ZPP.

Tužilji nisu dosuđeni troškovi odgovora na reviziju jer nisu bili nužni ni neophodni za vođenje parnice na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, a tuženom shodno uspehu u sporu na osnovu člana 153. stav 2. ZPP (stav treći izreke).